Oči privrednika, više nego ikad, uprte su u državu. Svi do jednog ovih dana traže veću pomoć jer smatraju da izlaženje iz “vrzinog kola” nelikvidnosti mora da počne tako što će država biti spasilac. Svako četvrto preduzeće ima problem sa nelikvidnošću, podaci su Unije poslodavaca
Krupne kapitaliste ovih dana brinu krupne brige. Jer, nemaju samo mala i srednja preduzeća muke sa opstankom, već i velike firme, koje su u prethodnom periodu mnogo investirale. I dok rate stižu na naplatu, a profit jedu kursne razlike, privrednici spas traže u reprogramu dugova. O investicijama malo ko razmišlja, Menica, kao sredstvo obezbeđenja, gotovo da nema više nikakvu funkciju u situaciji kada je, prema nekim procenama, oko 60.000 preduzeća u blokadi. Jer, u trenutku kada firma svom dužniku prosledi menicu, pre nje je to već učinilo nekoliko poverilaca. Zbog produžetka rokova plaćanja (u proseku 125 dana) i hroničnog nedostajanja sredstava, koje traje još od novembra prošle godine, svako četvrto preduzeće u Srbiji zapalo je u nelikvidnost, a broj nelikvidnih se iz dana u dan alarmantno povećava. Posledica je otpuštanje radnika, jer preduzeća knjiže ogromne gubitke i nisu u stanju da isplaćuju zarade sa visokom stopom poreza i doprinosa i da izdrže ostale dažbine u situaciji kada nemaju novca na svojim računima zbog zastoja naplate. U prošloj godini, procenjuje Unija poslodavaca, zatvoreno je 2.013 preduzeća.
Zato su oči privrednika, više nego ikad, uprte u državu. Svi do jednog ovih dana traže veću pomoć jer smatraju da izlaženje iz “vrzinog kola” nelikvidnosti mora da počne tako što će država pomoći.
Krediti za likvidnost koje Vlada predlaže su dobri, ali nisu dovoljni, smatra Nenad Popović, vlasnik ABS holdinga. Jer, 95 odsto preduzeća ne može da ih koristi pošto su im bilansi loši.
– Najveći problem imaju mala i srednja preduzeća, koja su već založila svoju imovinu i više nemaju šta da založe kako bi od banke dobila kredit. Bilansi kompanija su tokom krizne godine ugroženi, računi su pomršeni kursnim razlikama, tako da je položaj realnog sektora nezavidan. Zato je moja ideja da kredite za likvidnost ne dele komercijalne banke, već država preko Fonda za razvoj, kako bi oni svima bili dostupni. Predlažem da se zadužimo u inostranstvu i da ta sredstva od milijardu-dve evra država plasira direktno preko Fonda za razvoj. To je jedini način. Banke ovako radije kupuju hartije od vrednosti, nego što podržavaju privredu – uveren je Popović.
Opširnije u štampanom izdanju
