Početkom sledeće godine (izvesni) Martin Blesing (44) preuzeće rukovođenje drugom po veličini poslovnom bankom u Nemačkoj – Commerz bankom. Pošto je našoj javnosti nepoznat, a naši mediji našem poslovnom svetu još ne nude (jer ne traži?) i tako personalizovane informacije, najavljeno postavljenje Blesinga ne bi zasluživalo posebnu kolumnističku obradu da on nije sastavni deo jedne društveno-ekonomske pojave na koju se kod nas gleda s posebno neprijatnom pozornošću. Blesing, naime, pripada jednoj nemačkoj dinastiji.
Piše: Ruža Ćirković
Za Martina Blesinga kolege bankari kažu da je jedna analitična i brzomisleća glava, a novinski komentatori sve kažu, kad kažu: to mu je porodično.“Opisati Blesinge kao jedan od najuticajnijih bankarskih klanova u Nemačkoj, nije nikakvo preterivanje”, zabeležili su nemački mediji na istaknutom mestu u biografiji Martina Blesinga. Ja ću sad da vam nabrojim, a vi zamislite kakve bi reakcije ovakva porodična mreža izazvala u našoj javnosti. E pa evo: rođeni deda Martina Blesinga, Karl Blesing, bio je 12 godina predsednik Bundesbanke, a njegov otac Verner bio je član Uprave Dojče banke, supruga Martina Blesinga, koji stoluje na 48. spratu Commerzbank-kule, gleda Frankfurt sa nekoliko spratova više iz prostorija Goldman Saksa, gde je ona partner; njen stariji brat Aksel Viant menadžer je za korporativnu strategiju Dojče banke, a njen mlađi brat Karl Viant nedavno je postao partner za korporativne finansije konsultantske kuće McKinsey; treba li uopšte dodati da je pokojni otac troje Vianta bio šef BfG-banke.
Znam ja da ste vi maštoviti, ali da vam pomognem: zamislite da sada objavimo kako je deda sadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića pre četrdeset godina takođe bio guverner centralne banke, a otac pre dvadeset godina direktor Beobanke; da mu je žena partner u Dilojtu, njen stariji brat direktor naše Komercijalne banke, a mlađi jedan od direktora Hypo Alpe Adria banke. Dobro, ovde bi sudbina Beobanke skroz iskomplikovala sociološku analizu, ali ipak zamislite. Samo.
Kod nas se na ovakve porodične mreže gleda (i uvek se oficijelno gledalo) s neodobravanjem. Što ne znači da one nisu postojale i pre trideset godina, da neke ne postoje i danas, a da se neke upravo ne formiraju. I to u raznim profesijama, počev od politike, preko lekarske profesije, pa sve do baleta, recimo. Kod druga Tita se o tom porodičnom povezivanju u politici nije moglo govoriti, mada su već tada u Srbiji postavljeni osnovi političkih dinastija Stambolić i Marković, a u Bosni Pozderac i Dizdarević. Preterano bi bilo reći da su sukobi tih dinastija i u Srbiji i u Bosni izazvali krizu koja je kulminirala rascepom zemlje, ali su se mnogi aspekti te krize kroz njihove međusukobe prelomili. Upola glasa se, otkako ja pamtim, priča kako deca vrhunskih lekara sa lakoćom većom nego što bi im pretpostavka o nasleđenom talentu omogućavala, upisuju i prolaze kroz studije medicine, a o (i porodičnim) klanovima u kulturnim krugovima tek s vremena na vreme svedoče oštri sukobi onih koji bi da ih raskrinkaju i drugih koji bi da to spreče.
Opširnije u štampanom izdanju
