КАКО ЈЕ НАСТАО „БЕЛГРАДЕР“ КОЈИ ЈЕ ЗА ГОДИНУ И ПО ДАНА ОСВОЈИО ТРЖИШТЕ: Изронио мајсторски сир

Милан Стојилковић је радио у свету као професионални ронилац и у ИТ индустрији да би 2016. у Србији почео производњу полутврдог сира „белградер”. Месечно пласира нешто мање од тоне, у 130 малопродајних објеката по већим градовима Србије

Милан Стојилковић

У селу Поцерски Метковић, подно истоимене планине, у близини Шапца, по млеко од фармера лично је ишао раном зором, са великим кантама у рукама. Потом је Милан Стојилковић, предузетник занимљивог професионалног пута, са још две колегинице које су технолози, шест месеци тражио „магичну” формулу. Јединствени сир какав је одувек желео да прави – ни гауду, ни пармезан, већ класу саму за себе, креирао је читавих шест месеци. Полутврди сир „белградер” стидљиво је маја 2016. изашао на тржиште.

Најпре је ушао у фрижидере домаћег ланца „Златиборац”, потом се појавио на сајмовима хране и вина попут Ноћног маркета, да би се данас продавао у више од 130 радњи „Ароме”, „Меркатора”, „Делеза”, „Универекспорта”, малим продавницама деликатеса…

Из производног погона у изнајмљеном простору у овом поцерском селу, Стојилковић месечно потрошачима испоручи од 800 до 900 килограма сира. Како каже Милан, свестан је да су то скромне количине, али се нада да ће у наредне две године производњу довести до 3.000 килограма месечно.

У разговору за Економетар истиче да је све у фази стартапа, тачније развојној фази, али од идеје да се бави производњом добре и здраве хране не одустаје.

– Десетак година сам развијао и стварао простор за нове ај-ти брендове, сада је време да се посветим сопственом бренду, радим само за себе и то оно што волим, каже скромно уз осмех.

А да је лако – није. Открива да је у почетку радио данима по две смене. Заправо, од седам ујутро до девет, десет сати увече.

У првих шест месеци 2016. док није добио сир какав је желео, било је бацања, експериментисања. Дешавало се да преспава испред радионице јер није стизао да се врати у Београд, а наредног јутра, тачније зоре, чекале су га нове обавезе.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • Процена штета путем апликације
  • Подршка развоју пољопривреде
  • Нови кампус Интернационалне школе у Београду
  • Бритaнци зaинтeрeсoвaни зa улaгaњa у Србиjи
  • EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (2): Како су прeдузeтници постали мaгoви мaркeтингa
  • Следећи број Економетра излази 3. јула 2018.
Podelite ovaj tekst: