Ponekad ljudi imaju novca, žele da rade, ali ne znaju kako da se upuste u nešto novo. Franšize su zato dobre, jer su već oprobana metoda. Privrednici, osim čuvenog brenda, dobijaju i razrađen sistem poslovanja i potrebno znanje

Boris Popovski

Broj franšiza u Srbiji se od 2000. godine uvećao, ali to ne znači da se u javnosti, među potrošačima i privrednicima, uvećala svest o ovakvom načinu poslovanja. Temeljnijih znanja o tome još nema, mi smo još u početnoj, edukativnoj fazi razvoja ovog posla, objašnjava na početku razgovora za Magazin Biznis Boris Popovski, trgovinski savetnik u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

Nedavno je ovaj tridesetpetogodišnji Beograđanin od američkog Ministarstva trgovine odlikovan srebrnom medaljom za razvoj srpsko-američkih odnosa. Duboko veruje da nije pretenciozno reći da su „franšize doprinele razvoju privrednih veza između ove dve zemlje”.

– To je posao koji je za obe strane vrlo koristan. Američke kompanije se tako probijaju na manja tržišta, a ovdašnji preduzetnici, ulazeći u lanac franšiza, dobijaju već poznati brend, znanje, razrađen sistem poslovanja. Praktično, u njihovim rukama su alatke za pokretanje biznisa. Ponekad ljudi imaju novca, žele da rade, ali ne znaju kako da se upuste u nešto novo. Franšize su zato dobre, jer su već oprobani recept – savetuje naš sagovornik.

Potvrdu njegovim rečima daje i zvanična statistika. Tako u Americi, na primer, u prvih nekoliko godina poslovanja propadne oko 90 odsto formiranih malih i srednjih preduzeca. Kod franšiza, samo pet procenata firmi doživi neuspeh!

Opširnije u štampanom izdanju