Обрада сирове коже се не исплати, па Бане углавном крпи и преправља крзна која даме извлаче из ормана

Ћурчијски занат је један од старих заната који су на издисају. Млади данас и не знају шта значи реч ћурчија, а камоли да се баве тим послом. Иако једини ћурчија у Нишу, Бранислав Бане Ђорђевић сматра да овај занат има перспективу. Да ћурчијски занат изумире говори и податак да су се обрадом коже и крзнарством у Нишу некада бавиле фирме „Борац“, „Крзно“, „Ђука Динић“, али одавно ни једна од њих не постоји.

Бане Ђорђевић је занат учио у „Борцу“, а касније у „Крзну“ где је постао пословођа. Било је то време када је скоро сваки становник села носио кожух, одевни предмет од природних материјала који је ишао као алва, посла за ћурчије било је на претек, овај занат је био цењен. Некада је кожа штављена ручно уз помоћ мекиња и брашна, а данас се за то користе разне киселине, па се Бане ретко одлучује да петља са хемикалијама, већ се више бави кројењем, шивењем, преправкама и поправкама. Шије папуче, патофне, футроле за наочаре и друге предмете, разне торбице, све од природне коже, фарба кожне јакне, крпи и поправља крзнене шалове, бунде, шубаре.

Опширније у штампаном издању