У ФИРМИ ЦБС СИСТЕМИ НАСТАЈУ СОФТВЕРИ ЗА СВЕТСКЕ КОМПАНИЈЕ: Треба боље користити „домаћу памет“

Другови из школе, Милан Бјелоглав и Борис Манола, основали су 2007. године у Београду компанију за креирање софтвера за анализу пословних података. Запошљавају 25 програмера, производи су стопроцентно „made in Serbia”, примењују их компаније попут ЈТИ, Кока-Кола, Ипсос, НИС, Аман. Ови већ искусни „софтвераши“ упозоравају да Србија не треба да извози само „сировину“, тј. програмерске сате…

Запослени у пословном простору, у једном од старих здања у Карађорђевој улици, у Београду

Иза Милана Бјелоглава и Бориса Манола је две деценије рада иако су тек у средњим тридесетим. Ове године пуне 36 година. Другови из школске клупе, посвећени програмирању, суоснивачи су београдске фирме ЦБС системи (CBS systems) за креирање пословних софтвeра, уз помоћ којих менаџери великих компанија – власници познатих брендова али и малопродајни трговински ланци на најлакши, истовремено најпродуктивнији, начин анализирају податке из свих сегмената пословања.

Софтверска решења ове фирме комплетно су производ „домаће памети”. Имају 30 запослених, од којих је 25 програмера и смештени су у свом пословном простору на последњем спрату једног старог здања у Карађорђевој улици, у Београду.

Софтвери креирани у срцу Београда неизбежно су средство рада, на пример, менаџерима у једном од гиганата дуванске индустрије – Јапан тобако интернешнел (JTI). Њихови менаџери их користе за доношење стратегијских одлука и то на свим тржиштима на којима су присутни, у више од 80 држава.

Компјутерски програм који су креирали наши млади људи основа су рада домаћег трговинског ланца Аман, од касирке до финансијске службе. Израдили су посебна софтверска решења за Кока-Колу, Порше, Ипсос…

Како каже Милан Бјелоглав, глобално тржиште карактерише тренд дигитализације који собом носи нови изазов: како консолидовати, односно извући све корисно из мора информација и употребити их за даље управљање пословима?

– Количина података се повећава, на сваке две године се дуплира, док се програмирање углавном своди на кодирање већ развијених концепата. Приступа му се као занату, а не као науци. Међутим, да би се један нови производ (софтвер) конципирао то је онда више наука – што смо ми и постигли.
У тренутку када су основали фирму Милан је радио у једној од водећих софтверских кућа – у немачком САП-у.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • Сви парафискални намети на једном месту
  • Око 100.000 људи ради у креативним индустријама
  • Изађи на берзу – велика очекивања
  • Заједнички пројекат две државне компаније
  • РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (3): Кaкo кoмпaниja плaсирa прoизвoдe
  • Следећи број Економетра излази 8. маја 2018.
Podelite ovaj tekst: