Glavna strana arrow Ekonometar i Magazin Biznis arrow Ekonometar, jul-avgust 2009, broj 55-56 arrow ТРАНЗИЦИЈА: Економски проналасци
Sadržaj
Glavna strana
Ekonometar i Magazin Biznis
Linkovi
Kontakt
Pretraga
Vesti iz finansija (RSS)
Logotipi i standardi za oglase
ТРАНЗИЦИЈА: Економски проналасци PDF Štampaj E-pošta
Image 

Пише: Данијел Цвјетићанин

Нисам никада чуо да су хидрометеоролози били оптуживани због поплава, или сеизмолози због земљотреса. Многи су, ипак, спремни да економисте и економске теорије сматрају кривцима за многе невоље, па и за велике привредне кризе. Мора се признати да у тој неправди има и неке правде. Економисти, нарочито код нас, нису успели да јавности објасне разлику између објективних економских законитости (које делују независно од воље људи) и оних процеса на које утиче воља државне и финансијске власти. Људи ван економске струке (нажалост и многи из те струке) спремни су да поверују да у економском животу готово све зависи од тога каква ће се политика водити и ко ће се наћи на кормилу државне управе. Користољубиви политичари подржавају ову заблуду, подстичући је фантастичним предизборним обећањима и лажним надама у светлу будућност, под условом да их бирачи доведу на места лидера.

Миленијуми су развили у свакоме од нас инстинкт послушности и слепог поверења у поглавице, нарочито у економским питањима (око 150.000 година генетски неизмењено човечанство провело је у условима дивљаштва и варварства). Танушно искуство (највише пет стотина година) тржишта и слободнијег предузетништва, није заузело довољно простора у колективној (и индивидуалној) свести. А истина је да је, за тих неколико векова, људска врста створила бар милион пута веће вредности у поређењу са целокупном дотадашњом историјом. Ово је, звучаће можда невероватно, добрим делом резултат економских проналазака: поделе рада, новца, размене и тржишне конкуренције.

У поређењу са другим професијама, економисти нису озбиљније бранили достојанство своје струке од незналица и шарлатана, нити су у јавности довољно популарисали и афирмисали важне економске концепте: слободну трговину, штедњу и инвестирање, као и значај чврстог правног поретка за сваки од ових концепата. Такође, економисти нису довољно објашњавали штетне последице широке и несувисле државне интервенције, него су дозволили да у јавном мњењу превладају трибални концепти интервенциониста – усрећитеља. Због тога је јавност била спремна да прихвати сваку веселу дружину мангупа за „експертску групу“ у области економије и финансија, док никада таквој или сличној скупини не би било омогућено да оснује астрономску опсерваторију или хируршку амбуланту.

Опширније у штампаном издању

 
Sledeće >