Србија има све предуслове да постане један од европских лидера у производњи органске хране, али нам на путу до тог циља предстоји још много напора

Чињеница да великој већини српских сељака хронично мањка новац за куповину вештачких ђубрива, постала је срећна околност за поборнике органске хране. Дугогодишњим „нетретирањем“ разним минералним ђубривима, пестицидима и хербицидима Србија је очувала своје пољопривредно земљиште које је, уз обиље воде и погодну климу, сврстава у богомдана подручја за производњу генетски немодификоване хране.

Они, још релативно малобројни, који бригу о свом здрављу темеље на принципима здраве исхране, добро знају места на којима се од проверених добављача купује органска храна. Зато и једна тезга на београдској Каленићевој пијаци личи на „место ходочашћа“ сваког четвртка и суботе, када се још у раним јутарњим часовима покупује све поврће и воће, код нас популарно као „непрскано“.

Иако у Србији постоје изузетно успешни и квалитетни произвођачи органских пољопривредних производа, њихова спорадичност још не дозвољава да се наша земља сврста у маркантне снабдеваче ни домаћег, а нарочито не светског тржишта. Зато је 2007. године основан Фонд „Органска Србија“ чији нам председник Бранко Чачић, у разговору за Економетар, открива све потенцијале и општи значај коришћења генетски немодификованих животних намирница.

Опширније у штампаном издању