Glavna strana arrow Ekonometar i Magazin Biznis arrow Ekonometar, decembar-januar 2010, broj 60-61 arrow ТРАНЗИЦИЈА: Новогодишња бајка
Sadržaj
Glavna strana
Ekonometar i Magazin Biznis
Linkovi
Kontakt
Pretraga
Vesti iz finansija (RSS)
Logotipi i standardi za oglase
ТРАНЗИЦИЈА: Новогодишња бајка PDF Štampaj E-pošta

Image

Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Морам да признам да је и данас мој најомиљенији часопис „Политикин забавник“, који читам од 1952, уз напомену да сам прве године само гледао слике (погодите зашто!). Дакле, „Политикин забавник“ је у децембру увек објављивао новогодишње бајке (добро се сећам Светлана, Ведрана, стрица Љутице и Деда-Мраза, али и многих других).

Ове године ми се пружила прилика да, са својим сународницима, и сам учествујем у једној бајковитој новогодишњој причи: укључивању Србије у белу шенгенску листу, која ће нас обрадовати у време зимских празника, обојених такође белом бојом снега, мира и доброг расположења. Признајем: нисам веровао да ће, пре нових избора, Европска унија одобрити ову олакшицу грађанима Србије! Припадао сам (не малој) групи неверних Тома, који су мислили да ће „Шенген“ бити главни предизборни адут Европске уније у промоцији својих (овдашњих) политичких фаворита – евроатлантске, тј. друге Србије.

Али, такође признајем: преварио сам се! Иако су избори још веома далеко, Европа је широм отворила врата нашим грађанима и вратила нам веру у свет без граница. А те границе су, око нас, тако упорно градили...

Можда је ово почетак једног дугог пријатељства и крај периода у којем су наша земља (и привреда) биле изоловане, сатанизоване, па и бомбардоване од стране евроатлантских снага. Верујем, такође, да подизање граничних рампи може да означи почетак потпуније економске сарадње, без уцењивања (политичких и других), као и уз елементе истинског међусобног уважавања – а не само са наше стране, као до сада.

Не мислим, попут многих неумерених критичара, да за осиромашену Србију безвизни режим са ЕУ није велики корак напред. Напротив, сигуран сам да нестанак понижавајућих редова пред западним амбасадама има огроман значај за сваког нашег грађанина, па чак и за оне који никада неће прећи државну границу. И сама могућност слободног кретања враћа самопоштовање и самопоуздање људским бићима (можда ће, једног дана, чак и САД учинити корак у том правцу?!).

Опширније у штампаном издању

 
Sledeće >