Ми зависимо од крајњег купца, оног који је остао без посла или су му смањили зараду у фирми. Зато у продавнице улазимо са најнижом ценом производа, али надамо се да ћемо уз помоћ кредита успети да проширимо производњу, каже Жељко Нимчевић

Воћарство је фабрика под отвореним небом која непрестано зависи од временских прилика, па ми воћари увек трагамо за производњом која ће бити под кровом. Размишљао сам о многим могућностима, о разним пословима и, стицајем околности, дошао до идеје о производњи биљних сирева. Овако нову пословну етапу објашњава Жељко Нимчевић, приватник из Таванкута, насеља надомак Суботице. Пре три године читаоци Економетра упознали су га као једног од иницијатора и руководилаца задруге „Воћко“ која је изградила хладњачу за јабуке које зими извозе углавном за Русију. Међутим, Нимчевић је следио златно пословно правило да егзистенцију не треба везивати само за једну делатност.

Свој нови „пословни кров“ пронашао је у производњи која је тренутно једина ове врсте у Србији. Пресудан је био сусрет са Драганом Медић, технологом, која је пре неколико година у једном другом предузећу почела да ради на производњи биљних сирева. То предузеће је пропало, а своје знање, технологију и уверење да је реч о производу за којим ће расти потражња на тржишту, Драгана Медић је пренела у фирму „Caseus“ (Казеус) чији је власник Нимчевић, док је она директор и главни технолог. У фирми је запослено четворо радника.

– Предузеће смо отворили у октобру 2009. године, а у новембру је већ почела производња. Успели смо при крају године, захваљујући познанствима у продајним ланцима, да пласирамо одређену количину, а много очекујемо од овог јануара када треба да почне везивање уговора са дистрибутерима, односно великим мегамаркетима. Оно што је охрабрујуће јесте да потражња постепено, али из дана у дан расте, каже Нимчевић.

Опширније у штампаном издању