Колико ћемо новца успети да привучемо из фондова ЕУ зависи од нас самих. Ако, рецимо, на пролеће ове године крене процес програмирања онда ће се новац од тога добити тек 2011. године. Највише новца ћемо добити ако наши предлози имају упоришта у већ прихваћеним стратегијама развоја ЕУ

Ове године Србија је много ближа Европској унији него прошле. А колико ћемо искористити прилику да привучемо новца из њихових фондова, сада највише зависи од нас самих. Тачније, од тога колико се уклопимо у стратегију развоја ЕУ. Искуства о томе има Ресурсни центар за развој „Алфа“. То је мрежа асоцијација за развој Војводине и источне Србије и баве се економским развојем локалних заједница и региона. До сада су радили на 850 пројеката и омогућили да преко њих у Србију уђе 15 милиона долара.

– Систем пројектног програмирања уведен је у ЕУ деведесетих година прошлог века. Тада је примећено да се бесповратна средства која су добијале будуће земље чланице нерационално троше. Начин да се она стварно користе за развој земље и да се не проћердају, нађен је у прецизној стратегији којом морају бити обележене све фазе пројекта, од молбе до реализације. Такав приступ важи за пројекте малих и средњих предузећа, невладиних организација и за локалне самоуправе. Добар пројекат може се написати и добити новац ако онај ко подноси захтев има јасну стратегију. Циљ је да се странка која аплицира и донатор нађу на истом пројекту – каже први човек „Алфе“ Ендре Балаша.

Наш саговорник објашњава да се за Србију предприступни фондови тек отварају. До момента подношења кандидатуре углавном смо добијали новац за подизање институционалних квалитета државе. Позитивни помаци се ту већ виде, а најбитнији је свакако увођење једношалтерског система за регистрацију предузећа а преко Агенције за привредне регистре. За овај и сличне пројекте Србија има од 2007. па до 2010. године у ЕУ из ИПА фондова између 197 и 190 милиона евра годишње, од тога између 10 и 20 одсто је предвиђено за прекограничне пројекте.

Опширније у штампаном издању