Šta vi mislite: ko ovog trenutka upravlja većim delom srbijanske privrede? Izuzimajući javna preduzeća na republičkom i lokalnom nivou. Mada ni to ne bi bilo nezanimljivo pitanje. Dakle, ko upravlja većim delom srbijanske privrede, izuzimajući javna preduzeća?

Da mi neko iz Pivare Bečej nije uputio anonimno pismo, ja bih uzela Centralni registar i držala se Vuka Karadžića. Čitaj kako je napisano. Ali, neprijatno mi da kažem, nije kako je napisano. Ne bih znala, da mi neko iz Pivare Bečej nije uputio anonimno pismo. Mada se ljutim kad mi tako anonimno pišu. Ako se bojiš da se potpišeš, onda ne piši. Napisali mi iz Pivare Bečej da tamo upravlja izvesni Momčilo Rajić. Otvorim registar. A tamo po Vuku piše da taj Rajić ima samo 5,4 odsto akcija. Kako upravlja? E, pa ne znam da vam kažem. Valjda tako što Akcijski fond i Fond penzijskog osiguranja imaju oko 40 odsto, a oni nemaju prava upravljanja sem u nekoliko zakonom definisanih slučajeva. Kad nije slučaj, onda je Momčilo Rajić.

Dakle, podstaknuta jednim drugim pismom koje otvara pitanje upravljanja preduzećem, a vezano za vlasništvo, saberem broj preduzeća u postupku privatizacije aukcijom ili tenderom, dakle, preostalih društvenih preduzeća, pa onda otvorim Centralni registar. Ne mrzi me, nasumice izaberem 100 od 2.073 tamo evidentirana preduzeća, računam dovoljan uzorak i kao dam se u analizu.

Prema podacima našeg tehničkog ministra za privredu, u Srbiji je neprivatizovano ostalo oko 2.000 preduzeća od čega 800 može računati na interes kupaca, ostala u stečaj. Agencija za privatizaciju nema podatke o broju zaposlenih u ovih osamsto preduzeća, na osnovu koga bi se nešto dalo zaključiti o njihovoj veličini i značaju, ali slobodna sam da zaključim da ne bi trebalo ni da su velika ni značajna jer bi ih neko već kaparisao. A opet, setim se nekoliko “mojih” slučajeva. U jednome se privatizacija o d l a ž e s predumišljajem, u drugome – ugostiteljskom preduzeću Central iz Zemuna, kome, recimo, pripada čuveni restoran Venecija i atraktivna lokacija bivšeg hotela Central – neko očito čeka da sve propadne, pa da se tome što je propalo nađe, onako za džabe. E, rešila sam da se za ovaj Central baš zainteresujem, pošto u anonimnom pismu iz Bečeja tvrde da se za onoga Rajića već neko zainteresovao. Dakle, u ovih 800 preduzeća, koja ne moraju biti sve samo granični slučajevi, nesumnjivo upravljaju njihovi direktori.

Opširnije u štampanom izdanju