Економски аналитичари, често, сликају перспективе наше привреде тамним бојама, па тако нервирају не само драге читаоце новина и слушаоце радио-програма, него и саме политичаре који су, иако изгледају забринути, људи ведра духа, увек спремни да светлој перспективи плаво-жућкастих зора и румених сутона широм отворе врата до срца бирача. Зато сам и сам одлучио да на проблеме гледам с ведрије стране и придружим се скупу приповедача бајки. А бајке су веома омиљене на овим просторима и увек се завршавају лепо, за разлику од северњачких бајки, које некада имају несрећан, или чак језив крај (нпр. Андерсенова бајка „Девојчица са шибицама“, у којој главна јунакиња, у јеку данске транзиције, умире од глади у новогодишњој ноћи). На завршетку наших народних бајки свињар лако постане краљ, па срећно влада земљом до краја живота. Или пастирица надмудри цара, па му постане жена, чак и против његове воље...

Транзиционе бајке су, ипак, најузбудљивије од свих које се могу испричати.

Ето тако, био једном један краљ, па имао два сина. Иако није спадао међу најбогатије, ипак је тај краљ имао подоста њива и винограда, подоста штала и оваца, подоста рибњака и воћњака, а о млекарама, шећеранама и пекарама да и не говоримо... Живели су поданици тог краљевства и овако и онако, увек незадовољни, па ипак се састављао крај с крајем: несташице су смењивале оскудице, али су се о празницима вртели ражњеви и пекли колачи.

Опширније у штампаном издању