Sadržaj
Glavna strana
Ekonometar i Magazin Biznis
Linkovi
Kontakt
Pretraga
Vesti iz finansija (RSS)
Logotipi i standardi za oglase
AdvertisementAdvertisementAdvertisementAdvertisement
Judžin Džefi: Mi stvaramo pobednike PDF Štampaj E-pošta
Ne želim da lokalna industrija u Srbiji nestane, bilo da je ubije konkurencija, bilo da je kupi konkurencija. Želim da vidim srpske kompanije koje mogu da se takmiče. To zahteva ogromne napore i puno novca, ali, mi smo odlučili da idemo tim putem

Ako posmatrate Denjub fuds grupu, to je praktično „mini Danone“. Zapravo, Danone je ove godine prodao svoj posao sa keksom. Ali, pre nego što su prodali keks, imali su vodu, mlečne proizvode i keks – to je Denjub fuds grupa. Zato sam i razmišljao da izađemo na Londonsku berzu sa inicijalnom ponudom akcija (IPO) za celu grupu. Sledeće godine Denjub fuds grupa vredeće više od jedne milijarde evra. To je visoka vrednost i kompanija takve veličine lako može da izađe na Njujoršku ili Londonsku berzu. Ako posmatrate koliko velikih prehrambenih industrija dolazi iz centralne i istočne Evrope, videćete da je takvih veoma malo i zato bi bila velika potražnja za akcijama naše kompanije. Nisam još odlučio, ali još uvek razmišljam o izlasku na berzu sa inicijalnom ponudom akcija.“

Ovako je Judžin Džefi, vlasnik fonda Salford, u ekskluzivnom intervjuu za Biznis magazin, sublimirao dosadašnji razvoj i moguću budućnost Denjub fuds grupe (Danube foods Group) koja u Srbiji u svom sastavu ima pet mlekara (Imlek, Subotička, Novosadska, zaječarski Impaz i Zemunska mlekara), fabriku vode „Knjaz Miloš“ i koncern Bambi–Banat. Kako u Srbiji funkcioniše ovaj „mini Danone“? Koliko je do sada Salford uložio u stvaranje uspešne i profitabilne proizvodne imperije? Kakvi su planovi za regionalno širenje i kakva su iskustva Salforda u investiranju u Srbiji – neka su od pitanja iz razgovora sa gospodinom Džefijem.

Koliko biste kapitala Denjub fuds grupe izneli na Londonsku berzu? Šta biste radili sa tolikim parama od IPO? Prodaja akcija bi sigurno donela mnogo novca?

– Nisam još siguran da ćemo izaći na Londonsku berzu. S jedne strane, želim to da uradim, više zbog mog ega, ali nisam siguran da li je to najbolji kriterijum za poslovnu odluku. Ali, ako to budem učinio, verovatno ćemo prodati 10 do 20 odsto kapitala Denjub fuds grupe. Valjda zaslužujemo da uzmemo malo novca posle toliko godina u kojima smo samo ulagali i ništa nismo uzeli odavde! Čak ni dividende koje smo mogli jednostavno da uzmemo. Dakle, jedan deo novca ćemo iskoristiti da otplatimo dugove, iako su oni beznačajni, a ostalo ćemo verovatno upotrebiti za razvoj. A, ako me pitate da li mogu da potrošim 100 miliona dolara na razvoj – naravno da mogu. Napravićemo agresivnije i ambicioznije planove.

Koliko je fond Salford u prošlih nekoliko godina investirao u svoje kompanije koje ima u Srbiji?

– Mi smo ovde došli 2003. godine, što znači da smo tu gotovo pet godina. Za to vreme, uložili smo oko 400 do 500 miliona dolara. Ništa nismo uzimali. Samo smo ulagali. Bilo je mnogo dolara od dividendi koje smo mogli uzeti, ali nismo, već smo sve reinvestirali u dalji razvoj kompanija.

Uspeh
Imate blistavu karijeru, uspešan ste biznismen, upravljate milijardama, a nemate mnogo godina – samo 40?

– Neki od mojih prijatelja bi rekli, u zavisnosti od toga da li prodajem ili kupujem, mogu da imam 40, 45 ili koliko god treba. Ali, šalu na stranu, s obzirom na tržišta na kojima delujem, ja sam već star. Majkl Fridman, glavni vlasnik ruske Alfa grupe ima 41 godinu, počeo je malo pre mene, a on danas „vredi“ između 10 i 15 milijardi dolara. Uspeh je, dakle, veoma relativna stvar. Mada, moram da priznam da sam profesionalno imao veoma interesantnu karijeru. Do 2001. godine radio sam kao „najamna radna snaga“ na tržištima Rusije i Ukrajine gde sam bio samo jedan od najvažnijih „dil mejkera“ za sklapanje ugovora. Da li sam bio uspešan? Da, ali sam radio za druge. Ne zarađuje se puno ako radite za nekog drugog. Sada je vreme da zarađujem novac za sebe, za moje investitore, za moje ljude i to je kombinacija koja mi odgovara.

Da li su investicije išle planiranim tokom? Da li ste uložili više nego što ste planirali ili manje?

– Investirali smo više, jer je to pitanje naše strategije. Naime, sve zavisi od toga za šta se opredeljujete: da li želite nešto na brzinu da rešite, da uhvatite malo para i potom da prodate Danoneu. Ako tako radite, sigurno ćete zaraditi novac. Ali, mi smo odlučili da kreiramo kompanije koje će postati skoro uporedive sa Danoneom, odnosno koje se mogu takmičiti sa kompanijama kao što je Danone. Još bitnije od toga je da mogu da se bore protiv slovenačkih i hrvatskih kompanija. Jer, CEFTA se otvara i mnoge kompanije će moći da dolaze ovde. Hrvatska ima već godinama veoma zaštićene kompanije, koje su dosta ojačale i sada će doći u Srbiju. Da bismo se takmičili sa njima, moramo biti svetska klasa. Takođe, neke od ovdašnjih kompanija se prodaju strancima. Na primer, hrvatska Lura više nije Lura, to je francuski Laktalis, koja je jedna od najboljih kompanija mlečnih proizvoda na svetu. Zato, za mene, Srbija više nije samo tržište na kome želim da zaradim novac.

Opširnije u štampanom izdanju

 
< Prethodno   Sledeće >