Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет АЛФА (раније "Браћа Карић") 

Није баш пријатно бити по професији економиста у периоду када економска струка тако транспарентно демонстрира своју немоћ. Како, на пример, економски аналитичари могу да објасне колико су изненађени дубином светске финансијске кризе, чије прве (и давне) наговештаје нису могли да препознају? С друге стране, како да објасне својим клијентима (нећу да кажем "пацијентима" зашто су им дозволили да у јуну прошле године купују нафту за 140 долара по барелу, а нису могли да предвиде да ће цена, после неколико месеци, пасти на 50 долара? (Да ли се неко од експерата усуђује, данас, да предвиди цене енергената у јуну 2009?) Са нелагодношћу морам да признам да је привредна депреција, на неки начин, обелоданила и кризу економске струке. Показало се да је право економско (и финансијско) знање веома редак и драгоцен ресурс, а да су у овој области шарлатанство и импровизација узели маха преко сваке мере.

Опширније у штампаном издању