Piše: Ruža Ćirković

Bečka inicijativa je stupila na snagu. Ne znam šta će njena primena pokazati Srbiji, ali meni je još jednom potvrdila da je jedan Miloševićev bankar, koga često citiram, bio u pravu: Da umreš i da platiš, uvek ima vremena. Zato – zadužuj se. I ne vraćaj sve dok ne moraš. A onda – tu je država da priskoči.

Naši su ekonomisti objavili da znaju otkud sve one silne pare koje okolo sipa, bez pokrića harizmatični, Barak Obama. Štampa čovek.

Pa je onda logično da i mi pitamo odakle će biti sve one silne pare kojima će kooperativne (a to znači sve) poslovne banke da zasipa naš guverner Radovan Jelašić.

Kako bi reprogramirale dospele obaveze briljantnih domaćih preduzetnika. Izgleda da su u pravu oni što su po novinama lakonski izjavljivali da će pozajmica od Međunarodnog monetarnog fonda završiti kod naših, inače uspešnih investitora, u sve i svašta. Kako se, u stvari, država zadužila kako bi se oni razdužili. Da će praktično iz te pozajmice biti plaćeni dobavljači. Ako budu imali sreće. Da će odatle pozajmiti putari da sebi vrate dug države njima. I sve tako ukrug. Dok te nesvestica ne vrati na početak. Kruga.

Opširnije u štampanom izdanju