Dopala mi se opaska koju je neko smislio ko zna kada i zašto: „Englezi uče na Oksfordu, a Srbi na greškama“. Cinično i duhovito, nema šta. Ipak, najveća snaga i razlog moje „ljubavi na prvi pogled“ prema ovom retoričkom igrokazu, leži u njenoj otrežnjujućoj netačnosti.
Piše: Zoran Luković
Pokušao sam i nisam uspeo da se setim šta smo kao narod, kao društvo, kao država naučili iz sopstvenih grešaka. Prethodna vlast je srušena na ulicama jer je bila nedemokratska, korumpirana, jer smo loše živeli, mediji su bili kontrolisani, političari i vlast bejahu nedodirljivi do samog kraja, narod nezadovoljan, zemlja izolovana… Kako nam je sada? Englezi nismo, Oksford na žalost nemamo, pa jesmo li naučili lekciju na sopstvenim greškama?
Da smo zajednica sa demokratskim predznakom nije sporno, ali… Moć demokratije nije u institucijama države, vladavini zakona i procedurama već je locirana u strankama. Kada je reč o državi, onda su svi procesi uglavnom rezultanta trenutnih međusobnih odnosa stranačkih lidera i funkcionera unutar koalicije koja čini vlast. Aktuelna Vlada više liči na neformalnu grupu za ostvarivanje raznih interesa, nego na ozbiljnu izvršnu vlast. Sudstvo je pod paskom Venecijanske komisije i evropskih parlamentaraca, a parlament i poslanici mogu ako treba tesnom većinom da izglasaju i da zemlja nije okrugla. Nego šta, „većina je to, bato“.
Da li je korupcija manja danas nego pre? Eh, sanak pusti. Pa samo na javnim nabavkama, znači za potrebe države u najširem smislu, ukrade se godišnje milijarda evra. Priča o trošenju bez kontrole se nastavlja. Posle zaduženja krajem prošle godine od 250 miliona, Vlada traži novi kredit od 400 miliona dolara. Javni dug države dostigao je 12,17 milijardi evra i iznosi opasnih 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Još je gore što su troškovi servisiranja spoljnog duga oko 40 odsto godišnjeg izvoza, a crvena lampica se pali već na 25 odsto. Poslednji put je parlament, a tako zakon propisuje, usvojio izveštaj o trošenju novca iz državne kase 2002. godine. Posle toga, za osam budžeta ta obavezujuća norma nije ispoštovana. I ništa se nije desilo, niko nije odgovarao. Staro je pravilo, kada nema kontrole i sankcija, ima korupcije. U EU tako podmitljivi i koristoljubivi nećemo moći.
Opširnije u štampanom izdanju
