Jedino se Dubai suočava sa ozbiljnim problemima, zaustavljena je gradnja čuvene „Palme” i kule Donalda Trampa, dok ostale zemlje, pogotovo Saudijska Arabija, ove godine nastavljaju svoje velike investicije i razvoj

Dr Đorđe Dinić

Dr Đorđe Dinić je završio Građevinski fakultet u Beogradu a magistrirao i doktorirao na Imperijal koledžu u Londonu (Imperial College). Već 11 godina radi u američkoj kompaniji Behtel (Bechtel). Radio je u Velikoj Britaniji, Grčkoj, Indiji, a poslednjih šest godina živi i radi u Saudijskoj Arabiji. U razgovoru za Magazin Biznis kaže da globalna ekonomska kriza nije u velikoj meri pogodila zemlje Arap skog zaliva, kao ostale zemlje u svetu koje nisu imale naftu.

Većina zemalja Arapskog zaliva je poslednjih godina imala suficit u državnom budžetu, pa ih sadašnja kriza nije mnogo pogodila, iako je pre godinu i po dana cena nafte dostizala i 147 dolaraza barel. Osim toga, zemlje zaliva nisu imale takozvane „toksične” investicije u američkim bankama i institucijama za pozajmice, jer su one u velikoj meri povukle svoja ulaganja posle 11. septembra 2001. godine i uglavnom plasirale kapital u sopstvene zemlje. Na taj način, uspeli su da u velikoj meri izbegnu ono što se dešava u Americi i Evropi. Svakako da zbog globalne povezanosti kapitala nije moguće potpuno izbeći proleme koji potresaju zapad, ali je njihov uticaj zbog svega navedenog smanjen u zemljama Arapskog zaliva.

– Kriza se za sada najviše oseća u Dubaiju koji je svoju ekspanziju i izgradnju bazirao, u najvećoj meri, na prodaji lokacije kao poželjne turističke destinacije, a ne na industriji ili na nekoj dugoročnoj sirovini (nafti ili gasu), kao što je slučaj sa Abu Dabijem, Katarom, Saudijskom Arabijom. Dubai je pokušao da od lepe lokacije i otvorenosti napravi održiv ekonomski model, što bi i uspelo da je bilo ljudi koji bi kupovali i živeli u svim objektima koji su građeni. Na žalost, ponuda je bila veća od potražnje.• Koja od zemalja Arapskog zaliva najiše oseća krizu i u čemu se to ogleda?

Opširnije u štampanom izdanju