ДР ПАВЛЕ ПЕТРОВИЋ: Субвенције – кључно место за уштеде

Буџет за 2013. годину биће својеврстан сигнал да ли Влада жели реформе и тада ћемо знати на чему смо

Prof. dr Pavle Petrović

Prof. dr Pavle Petrović

Нема дилеме да би смањење фискалног дефицита у наредним годинама морало да буде изузетно оштро да би се зауставио раст јавног дуга и тако избегла дужничка криза. Ситуација је таква да ће, по свему судећи, јавни дуг, који ће на крају ове године достићи 60 одсто БДП-а, и у 2013. наставити да расте. Тек уз строге мере могуће је у 2014. зауставити његов раст, а затим би уследило смањивање. Стога је неопходно добро скројити буџет за 2013., направити средњорочан план структурних реформи и донети све потребне законе како би се могли очекивати сигурни ефекти у неком дужем периоду. Потребно је да постоји и политичка воља да се то спроведе. Притом треба знати да би и у међувремену могла да избије криза јавног дуга, ако кредитори на које обично рачунамо кад позајмљујемо новац, оцене да то не треба да чине или затраже превише високе камате, што би довело до болног принудног прилагођавања – каже у интервјуу за Економетар др Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије.
• Значи, криза јавног дуга нам не само прети него и куца на врата?

– Не само да нам прети него се, без снажног смањивања дефицита, она не може избећи. Надам се да је свима то јасно. Подсетићу да би без ребаланса буџета, укупан дефицит државе био око 216 милијарди динара а да је са ребалансом повећан на 222 милијарде динара или 6,7 одсто БДП-а. За финансирање дефицита и отплату главнице јавног дуга до краја године потребно је 1,7 милијарди евра и додатних 4-5 милијарди евра у 2013. години. Без тих пара немогуће је затворити финансијску конструкцију. У најновијем извештају Фискалног савета, који је недавно представљен, дали смо и пројекцију буџетског дефицита и јавног дуга, која ће омогућити фискалну консолидацију. Тако је већ у 2013. потребно агресивно смањење дефицита на 3,5 одсто БДП-а. У 2014. би дефицит пао на 1,9 а у следећој 2014. на 1 одсто, да би у 2016. био на нули. Министар финансија и економије Млађан Динкић, прихватио је на Одбору за финансије ове пројекције, што је, по нашем мишљењу, добар знак.

Опширније у штампаном издању

Podelite ovaj tekst: