U srcu Šumadije, u selu Orašac, nedaleko od mesta podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine, porodica Babić izgradila je prelepo etno selo

Aranđelovčanin Dragan Babić radio je 20 godina u poznatom hotelu Bukovičke banje „Izvor“, gde je 14 godina bila zaposlena i njegova supruga Slavica. Počeo je kao konobar i završio kao direktor hotela.

– Kada je hotel „Izvor“ 2002. godine privatizovan, supruga i ja uzeli smo otpremninu od ukupno 2.800 evra i odlučili da krenemo u porodični biznis –priča Babić za Ekonometar.

Na nasleđenom imanju u Orašcu, nedaleko od Maričevića jaruge, gde je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak, otvorili smo manji restoran. U posao su bili uključeni majka Tomanija, pokojni otac Dušan, brat Zoran i sinovi Milorad i Nenad. Posao je dobro krenuo, gosti su stizali iz svih krajeva Srbije i solidno smo poslovali. Zarađen novac ulagali smo u nove objekte. Od države nismo dobili nijedan traženi kredit – objašnjava naš sagovornik.

Danas, etno selo „Karađorđev vajat“ u predivnoj prirodi ima restoran (80 mesta), terasu (90) i prostrano dvorište sa 100 mesta. Tu je i pet vajata, starih preko 150 godina, u kojima ima 12 ležajeva. Gosti u njima mogu da osete duh starih vremena, uz potpuni moderni komoditet: klima uređaje, internet i najsavremenije aparate za potpun komfor.

– Na preko tri hektara izgradili smo i štalu za domaće životinje, dve furune za pečenje hleba, pušnicu za meso, igralište za decu i druge prateće objekte. Da ne zaboravim i baštu sa povrćem, tako da za naše goste hranu pripremamo od sopstvenih organskih proizvoda – priča Dragan.

– Zaštitni znak ovog etno sela je domaći hleb od dva kilograma, koji mesi i peče u starinskim furunama baka Tomanija (74). U jednoj turi ispeče 15 hlebova. Pitamo ovu vrednu baku ima li tajne u pravljenju čuvenog hleba, koji gosti nose svojim kućama.

– Tajne nema, iako beogradski pekari u to nisu verovali. Čak su u tri navrata nosili hleb u Beograd na razna ispitivanja, ali su priznali da nema ničeg „veštačkog“. Hleb spravljam od brašna T-500, kvasca, vode i soli. Furunu ložim kukuruznom šašom. Kvalitet hleba i njegova višednevna svežina možda leži u postupku spremanja testa. Ja testo mešam varjačom da diše, kao kada se prave krofne, dok domaćice na selu testo „tuku“ rukama, pa hleb postane tvrd –čuli smo od bake Tomanije.

U „Karađorđevom vajatu“ gosti najviše uživaju u ukusnim nacionalnim specijalitetima: suvom mesu, vrućoj pogači, jagnjećem, jarećem, prasećem i telećem pečenju ispod sača, čorbi sa povrćem, domaćim sirevima, kajmaku…

– Naši najčešći gosti su Beograđani, Vojvođani i Šumadinci. Poslednjih godina sve je više Rusa, Italijana, Francuza, Švajcaraca i drugih. Naši gosti iz inostranstva stižu i preko Turističke agencije „Magelan“ iz Novog Sada, a put nastavljaju do Mokre gore. Sinovi Milorad i Nenad odlično govore engleski jezik i strane turiste tokom letnjih meseci voze do znamenitih kulturno-istorijskih destinacija Srbije. Dobro sarađujemo i sa Turističkom organizacijom u Aranđelovcu i hotelom „Izvor“, koji sada nosi pet zvezdica. Uz članove porodice zaposleno je još šest radnika. Posao kao i svaki, zahteva punu angažovanost i zadovoljni smo poslovnim rezultatima – kaže Dragan Babić.