МАРТ И АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ У ОГЛЕДАЛУ СТАТИСТИКЕ: Све повећано: и зараде, и цене, и индустријска производња и промет

Просечна зарада у марту 418 евра

Просечна нето зарада у Србији у марту 2018. године износила је 49.400 динара (418 евра, према средњем курсу НБС), саопштио је Републички завод за статистику. Просечна бруто зарада за март 2018. године износила је 68.251 динар. У односу на претходни месец, просечна бруто и нето зарада номинално је већа за 3,3% а реално за 3,2%. У односу на исти месец претходне године, просечна бруто зарада номинално је већа за 2,9% а реално за 1,5%, док је просечна нето зарада већа за 3,4% номинално а за 2,0% реално.

Медијална нето зарада износила 38.238 динарa (медијална плата је износ од којег тачно половина свих запослених прима више, а друга половина мање прим.е.). Нето зараде у јавном сектору у марту ове године износиле су 55.272 динара и биле су веће од зарада ван јавног сектора које су износиле 46.406 динара.

Потрошачке цене у априлу више 1,1 одсто

Цене производа и услуга у априлу 2018. године, у односу на март 2018. године, у просеку су више за 0,4%. Потрошачке цене у априлу 2018. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су 1,1%, док су у поређењу са децембром 2017. године повећане 1,2%.

Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у априлу 2018. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама Одећа и обућа (2,1%), Храна и безалкохолна пића (0,7%), Транспорт (0,6%), Комуникације (0,3%) и Намештај, покућство и текуће одржавање стана (0,2%). Пад цена забележен је у групама Алкохолна пића и дуван и Рекреација и култура (за по -0,1%).

Индустријска производња у марту повећана

Индустријска производња у марту 2018. већа је за 4,1% него у марту 2017. године, а у односу на просек 2017. године већа је за 6,8%. Индустријска производња у периоду јануар-март 2018. године, у поређењу са истим периодом 2017. године, већа је за 5,9%. Прерађивачка индустрија је остварила раст од 5,0% у периоду јануар-март 2018. године, у поређењу са истим периодом 2017. године. Посматрано по секторима, у марту 2018. године, у односу на исти месец 2017. највећи раст је остварио сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – раст од 21,6%, а следи сектор Рударство – раст од 9,2%, док је сектор Прерађивачка индустрија остао на истом нивоу.

Десезонирани индекс индустријске производње за март 2018. године, у односу на фебруар 2018. године показује да је остварен раст индустријске производње од 0,9%, док је прерађивачка индустрија смањена 1,0%.

Промет у трговини на мало у марту нешто већи

Промет робе у трговини на мало у марту 2018. године у односу на март 2017. године, већи је у текућим ценама за 2,2%, а у сталним ценама за 0,9%. У периоду јануар-март 2018, у односу на исти период 2017. године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 4,6%, а у сталним ценама за 3,2%.

Спољнотрговинска робна размена у марту порасла

Спољнотрговинска робна размена Србије за јануар-март 2018. године износи 10,9 милијарди долара, што је раст од 27,7% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 4,69 милијарди долара, што је 25,3% више у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 6,2 милијарде долара, што је за 29,5% више него у истом периоду 2017.

Дефицит износи 1,5 милијарди долара и то је више за 44,5% у односу на исти период претходне године.

У извозу, по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 58,2% (2,7 млд. долара), следе роба за широку потрошњу, 31,2% (1,46) и опрема 10,6% (4,97).

У увозу су највише заступљени производи за репродукцију 56,8% (3,5 млд. долара), роба за широку потрошњу 18,6% (1,1), и опрема 12,1% (7,5).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, док чланице Европске уније чине 64,5% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери у извозу били су: Италија, Немачка, БиХ, Русија и Румунија, а највише се увозило из Немачке, Италије, Русије, Кине и Мађарске.


У овом броју још и …

  • Процена штета путем апликације
  • Подршка развоју пољопривреде
  • Нови кампус Интернационалне школе у Београду
  • Бритaнци зaинтeрeсoвaни зa улaгaњa у Србиjи
  • EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (2): Како су прeдузeтници постали мaгoви мaркeтингa
  • Следећи број Економетра излази 3. јула 2018.
Podelite ovaj tekst: