Bilo bi dobro da i ovu godinu završimo bez rebalansa, jedino ako ne bude nekih turbulencija koje su van plana

Da situacija na srpskoj političkoj sceni nije ovoliko turbulentna, ekonomski deo vlade, pogotovo onaj gde je „kasa“, odnosno Ministarstvo finansija, imalo bi dobre razloge za zadovoljstvo. Jer, u budžetu ne da nema deficita, već ima viška para, sve obaveze se izmiruju planiranim tempom a rebalans nije u izgledu, uprkos izbornoj godini. O tome kako se realizuje budžet za 2008. godinu, koji je prilično kritikovan i u javnosti i u Skupštini krajem prošle godine, u vreme usvajanja, Mirko Cvetković, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, u intervjuu za Biznis magazin kaže ukratko: „Suficit je veliki jer smo dobro gazdovali sredstvima“.

Kako to da je planiran deficit za 2008. godinu, a ostvaren je suficit budžeta već u januaru?

– U januaru ove godine budžet je bio nešto povoljniji nego što je planirano. Naime, planirano je da se u celoj 2008. godini u budžetu iskaže deficit od 14,7 milijardi, a pokazalo se da je budžet samo u januaru ostvario suficit od 12,7 milijardi. Uobičajeno je da je januar bolji od drugih meseci, pošto se tada naplaćuju određeni poreski prihodi koji su ostvareni u prethodnom mesecu. Osim toga, decembar je tradicionalno poznat kao mesec velike potrošnje, a postoje i neke poreske forme koje se kvartalno naplaćuju. Dakle, sve se to pokaže u januaru, tako da su prihodi budžeta u januaru uvek veći. Mi smo time zadovoljni jer znači da smo dobro upravljali sredstvima.

Pored realizacije budžeta koja je išla bez problema, imali smo i značajna davanja koja su pokrivena iz viška likvidnosti. To se odnosi na 5,5 milijardi dinara isplate rate poljoprivrednim penzionerima, zatim smo dali nešto više od dve milijarde dinara za dokapitalizaciju Poštanske štedionice, a imali smo i neke druge izdatke. Dakle, budžet za 2008. se realizuje regularno, nema pritiska na javnu potrošnju, iako je bilo predizborno vreme.

Kad već ima dovoljno para u budžetu, postoje li šanse da se smanje opterećenja za privredu?

– Mi nismo menjali fiskalne instrumente, niti poreske stope. Dva elementa koja podižu osnovicu iz koje se formiraju prihodi budžeta jesu porast bruto domaćeg proizvoda i porast inflacije. Predložili smo izvesne promene, koje su u domenu “finog prilagođavanja”, ali to nije ni stupilo na snagu. Naime, krajem prošle godine nisu usvojeni poreski zakoni koji prate budžet. Taj “paket” poreskih zakona je povučen iz skupštinske procedure da bi se usvojili izborni zakoni. Zato i sada paket od pet-šest poreskih zakona čeka usvajanje u Skupštini.

Na šta se ti zakoni odnose?

– Odnose se, na primer, na smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20 na 10 odsto u trgovini akcijama, a pojednostavljujemo i neke propise. Takođe, predloženo je da se kapitalna dobit obračunava ne prilikom svake transakcije nego kumulativno, na kraju godine, kada se podnese dokaz o kapitalnoj dobiti ali i o kapitalnim gubicima koje je neko ostvario, tako da se samo neto rezultat oporezuje, što je veliko pojednostavljenje. Takođe, ove godine za novi pasoš uveli smo “nultu taksu”, što znači da se država odrekla prihoda od taksa za vađenje pasoša. Za pojedinca trošak iznosi samo 1.600 dinara, a to je cena izrade pasoša.

Prvi put uvodimo razlikovanje fiskalne i kalendarske godine. Do sada je za nas kalendarska i fiskalna godina trajala u isto vreme. Sve počinje 1. januara a završava se 31. decembra, dok se 28. februara daju završni računi. Zato nastaju i gužve. Otvorili smo mogućnost da preduzeća odrede kada žele da započnu fiskalnu godinu i za takvo vođenje fiskalne godine moći će da apliciraju i dobiju odobrenje. Ali, ono što moraju da poštuju jeste pet godina poslovanja u tom režimu. Nakon pet godina mogu ponovo da odlučuju o terminu koji im odgovara za fiskalnu godinu. Sve izmene poreskih zakona trebalo bi da budu razmatrane u Skupštini najkasnije do aprila.

Opširnije u štampanom izdanju