Мобилне цркве путују друмовима

Прву мобилну цркву у Србији купила Рускиња Марија Гамзардија као поклон родном селу свога супруга Милета Крстића

mobilne-crkveПородица Манчић, власник каменорезачке радње „Манчић Гранит“ у Гаџином Хану и Нишу, развила је пројекат изградње мобилних цркава, први у Србији, а можда и у свету. На ову јединствену идеју дошао је Светислав Манчић који се већ четрдесет година бави каменорезачким занатом. Идуће године ће у пензију, па је радњу пренео на сина Горана, а овај полако у посао уводи своја два сина који су уписали Грађевинску школу у Нишу, али већ две године знање стичу и у каменорезачкој радњи деде и оца, онолико колико им то учење дозвољава.

Зашто је Светислав решио да после четири деценије бављења каменорезачким занатом направи прву покретну богомољу? Идеја му се, каже, родила када је на телевизији чуо вест да су патријарх Иринеј и представници војске склопили уговор о богослужењу у касарнама. Помислио је – зашто не би почео да прави мале богомоље за касарне. У њему је већ тињала идеја побожности која га је пратила из детињства у родној Темској код Пирота, када је мајка, кријући се од оца комунисте, одлазила у Пирот да се поклони у тамошњем храму. Године 1973. отворио је каменорезачку радњу у Гаџином Хану, а касније и у Нишу.

Опширније у штампаном издању

Podelite ovaj tekst: