Камата на банкарске кредите за обртна средства је од осам до 15 одсто, а траже се и бројне гаранције, што је за многе неповољно када почињу посао. Српском тржишту су неопходни дугорочни извори за финансирање пословања малих и средњих предузећа

Свако ко се бави такозваним малим бизнисом а нема трајни и позамашни сопствени извор средстава, суочава се са истим проблемом: када се одлучи за позајмицу код банака настају проблеми са обезбеђењем кредита. Јер, фирма је тек почела да ради, нема дугу „историју пословања”, не може да пружи одговарајући бонитет нити гаранције да ће својим пословањем обезбедити враћање кредита. Зато се привредници у Србији одлучују за развој бизниса из личних средстава, позајмице од пријатеља и породице што се, по критеријумима развијене тржишне економије, не уклапа у нормалне облике пословања и представља изузетно отежавајућу околност за свакога ко се одлучио да започне неки посао.
Не чуди податак да у прве три године постојања МСП у Србији, више од 50 одсто њих пропадне или западне у велике тешкоће у пословању. Ни ситуација у Европи није боља. Према подацима из 2000. године, од четири новоосноване фирме три се угасе, а само једна настави са пословањем.

Са друге стране, посматрано из угла банака, проблеми привредника са обртним средствима везани су за низак ниво почетног капитала са којим улазе у посао, неусклађеност периода наплате обављеног посла са плаћањем обавеза према другима, а нема ни чврстих гаранција за враћање кредита. Банкари кажу да мале фирме не могу увек да докажу да су њихови предлози за кредитирање довољно квалитетни и зато немају формалне услове да их кредитирају.

Већина банака најчешће одобрава краткорочне кредите за обртна средства до годину дана, са годишњом каматном стопом од око 15 одсто. Иако је то за пословање малих фирми скуп кредит још нема најаве смањења камата. Напротив, због рестриктивних мера централне банке у области кредитирања, може се очекивати само повећање камата.