НЕНАД ЈЕЗДИЋ: Моје воће, моја ракија

Глумац Ненад Јездић је живот, осим својој многочланој породици и глуми, посветио узгајању воћа и амбицији да једног дана постане произвођач великих количина најквалитетније ракије

jezdicУ селу Забрдица, повише Бранковине код Ваљева, најкасније за двадесет година постојаће породична пецара из које ће се сваке јесени изливати велике количине најквалитетније ракије. То је визија на којој већ сада вредно и напорно ради глумац Ненад Јездић, а све да би остварио свој, за многе необичан, сан – да постане озбиљан произвођач чудесног пића са специфичним и непоновљивим укусом Шумадије.

Јунак многобројних телевизијских, филмских и позоришних остварења чија појава и широк осмех маме фина осећања, у свету, за градског човека несвакидашњих околности, нашао се пуким случајем. Једна парцела од седамдесетак ари, наслеђена од предака по мајчиној линији, отворила му је нове хоризонте брдскопланинског ваљевског краја и сазнање да је свака земља добра за све ако се добро у њој препозна. На 400 метара надморске висине укопао је темеље нове преокупације, оличене у вишњама, шљивама, џенарикама и дуњама.

Више чињеница са предзнаком „није“ учинило је да Ненад Јездић заволи село, природу, напоран рад. Као дете није марио за посете рођацима на селу, није разумео однос човек – земља, нити радост стварања и улагања у њиве и воћњаке. Када је одрастао, није постао трошаџија, нити је заволео „скуп“ живот.

– Живот ме је касније упозорио, уразумио, очовечио и научио да је бављење земљом и њеним плодовима један од најплеменитијих начина привређивања, једнак узвишеном задатку гајења деце, као неговање новог облика живота. Не може да ме не узбуди чињеница коју је природа удесила да стабло, колико до јуче прут, данас изнедри килограме плодова воћа – каже за Економетар Ненад Јездић.

– Када сам наследио посед у Забрдици, мислио сам да он вреди онолико колико бих новца добио његовом продајом. Када је та цена испала бесмислено безначајна, смишљао сам шта бих паметно могао да урадим, уместо продаје у бесцење. Задржао сам имањце и пуних седам година сваки зарађени динар, изузев оног неопходног за живот моје многочлане породице, улагао у земљу. Сада сам „догурао“ до петнаестак хектара и објекта у изградњи, будуће породичне пецаре, као и готово свих потребних пољопривредних машина – вели Јездић, истичући да своју будућност налази у остварењу зацртане амбиције.

Опширније у штампаном издању

Podelite ovaj tekst: