Непознати идеал

Сујеверни ће почети да мисле да смо неки малерозан народ! Тек смо почели да градимо капитализам, а већ се над светску економију надвијају мрачни облаци глобалне кризе.

Данијел Цвијетићанин

Данијел Цвијетићанин

Једва смо успели да формирамо слој богатих и успоставимо разлике у приходима један према хиљаду (што је природно стање ствари у друштву у којем постоје капиталисти и пролетери), таман смо успели да, бар релативно, смањимо јавне издатке за школство, социјалну и здравствену заштиту, таман смо успели да штедњом на трошковима народне одбране (ех, та застарела терминологија! па од кога то народ може да се брани?) армију учинимо скоро неупотребљивом, кад оно, тај сјајни, победнички систем, који су из дубине душе сви желели, прети да нам покаже своје непријатне стране: оскудицу у мору обиља, кризу дугова (на свим нивоима) и незапосленост.

Није чудо што се међу економистима на западу све гласније чују захтеви да се реафирмише улога државне контроле над пословањем јаких (а веома похлепних) финансијских институција, чији су ризични, високорентабилни, пласмани довели до кризе. Показало се да у либералном економском амбијенту велики инвестициони хазардери могу да остварују енормне профите, пребацујући ризик на леђа пореских обвезника (начело: „профити наши – ризик ваш“). Зато најављивање „краја неолибералне ере“ звучи разумно у високоразвијеном тржишном амбијенту, али иста синтагма звучи сасвим друкчије у привредама у транзицији, а посебно на подручју западног Балкана, на којем је традиција „дириговане привреде“ дубоко укорењена.

Распоређени по страначким и кафанским буџацима, стотине диктатора (противника економске слободе) од општинских „малих богова“, до страначких „лидера“ – набеђених „визионара“, мисле да је „крај либералне ере“ тренутак у којем лако могу да оправдају све досадашње сулуде мере интервенције, као и да најаве додатно уплитање државе (и партија) у привредне послове. Нове „надлежности“ државе и партија отварају, наравно, и нове могућности за корупцију, са којом је, на западном Балкану, првобитна акумулација капитала најчвршће повезана (то је та „специфична“ врста предузимљивости и сналажљивости).

Опширније у штампаном издању 

Podelite ovaj tekst: