Зарада од израде огрлица, кутијица за накит и тамјан, привезака и разних ситница, Зорану Басарићу добродошла за допуну кућног буџета
Када му је по одласку у инвалидску пензију поштар донео пензијски чек са изузетно скромним износом, Зоран Басарић је схватио да му не преостаје ништа друго него да под хитно нађе неки нови послић, не би ли тако допунио кућни буџет. Иако, како прича, у школи није успевао честито ни „чича Глишу“ да нацрта, посрећило му се да га управо резбарење и цртање, последњих година „хлебом хране“. У разговору за Економетар, наглашава да није могао ни да претпостави да ће као машински техничар који је 15 година радио у Ваздухопловном заводу „Мома Станојловић” у Батајници, а потом још 12 година таксирао, на крају, у инвалидској пензији, продавати огрлице на кеју.
Зоран је пре неколико година почео да прави огрлице од церових шишарки, привеске, чепове за флаше, графике на бакарним плочама, кутијице за накит и тамјан, да осликава старе пањеве инспирисан Хиландаром, Земуном, Гардошем, Храмом Светог Саве.
– У почетку ми је овај посао дошао као својеврсна „радна терапија“, али када сам на Земунском кеју успео да продам све што сам у међувремену направио, схватио сам да треба додатно да прионем на посао, прича Зоран који се нада да би ускоро нека од његових рукотворина могла да постане сувенир Земуна.
– Огрлице су ручно резбарене, прављене од церових шишарки сакупљених у парковима или шумама. Свака је уникатна, симболично осликана – два шарана чувају кулу Гардош. На појединим огрлицама препознаће се рибље око, урезани крстић, исцртано цвеће, срце, детелина са четири листа, земунска кула Сибињанин Јанка, грб Београда…
Опширније у штампаном издању
