Пропала шанса да се у Аранђеловцу оснује стотине нових фирми, јер су милиони од акција потрошени на куповину станова, викендица и аутомобила

Крајем 2004. године приватизована је фирма АД “Књаз Милош” коју је преузео најбољи понуђач – Инвестициони фонд ФПП “Балкан лимитид”. У граду под Букуљом завладала је “евро грозница”, јер су преко ноћи радници “Књаза” постали милионери. На рачуне радника и осталих акционара уплаћено је тридесетак милиона евра, а у последње две године преко 10 милиона евра на име отпремнина радницима који су добровољно напустили фирму. Како су милиони дошли, још брже су “нестали”.

У протеклом времену нико из владе, из Министарства за привреду и нико од бројних економских експерата из Београда није нашао рачуницу да дође у Аранђеловац и посаветује раднике – акционаре у шта да уложе велики новац. Ни локална заједница није имала довољно слуха да покрене било какву иницијативу да се у граду оснује нека приватна производна фирма. Нестрпљиви милионери пожурили су да новац потроше на куповину станова у Београду и Новом Саду, апартмана и викендица на Копаонику, Златибору и Црногорском приморју, затим луксузних аутомобила, беле технике и друге потрошне робе.

Усамљени предузетници

На прсте се могу избројати „минералци“ који су новац уложили у отварање сопствених фирми. Међу реткима који су то учинили су Драган Стефановић и Драган Миливојевић, који су последњих петнаестак година у „Књазу” били рачунополагачи у дисконту ове фирме у граду.

– Паре од акција и отпремнина (40.000 евра) уложили смо за отварање гвожђаре „На мосту” – каже Драган Стефановић за Економетар. – Запослили смо још два радника. Повећали смо асортиман на преко 2.500 артикала и успешно послујемо. Цене у нашој радњи ниже су од конкуренције. Задовољни смо, јер смо обезбедили егзистенцију наших породица. Штета што у нашем граду није отворено најмање стотинак приватних фирми. Од рада и производње може се много боље зарадити и живети, него од кирија за изнајмљене станове и апартмане – наглашава наш саговорник.

Град сиромашних милионера

Аранђеловачка општина броји педесетак хиљада становника. Од некадашње 23 успешне фирме добро послују АД „Књаз Милош”, „Шумадија-гранит”, „Пештан”, „Бања-комерц” и „Универзум-Кубршница”. Остале фирме су отишле под стечај или једва преживљавају. Просечна нето зарада Аранђеловчана исплаћена у фебруару износила је 16.000 динара, па је град под Букуљом одавно један од најсиромашнијих у Шумадији.

Занимљиво је и то што је Драган Стефановић са ортаком и имењаком, гвожђару отворио у кући свог чукундеде Митра, подигнутој давне 1856. године, три године пре настанка Аранђеловца. Тако је наставио 150 година дугу трговачку традицију својих предака.

Милош Јовановић, Драган Радовановић и Радојица Станојловић у „Књазу” су провели по 27 година. Ови врсни механичари, последњу деценију радили су заједно обављајући техничке прегледе и контролу бројног возног парка компаније.

Сарадња са „Књазом“

– Са менаџментом „Књаза” склопили смо трогодишњи уговор о закупу техничке радионице, где смо и раније заједно радили – прича Милош Јовановић. Отпремнине смо уложили у фирму „Трио тех”. Закупнину плаћамо одржавањем и прегледом возила бивше фирме. За закупнину смо прошле године платили око 700.000 динара. Зарађујемо и делимо профит од рада за такозвана трећа лица – вели Милош и истиче оптимизам да ће ново руководство компаније, са којом добро сарађују, продужити уговор, на обострану корист.

Добар глас далеко се чује. Стручним и квалитетним радом Милош, Драган и Радојица оправдавају поверење бројних моторизованих Аранђеловчана. Запослили су и једну девојку која обавља административне послове. Рекли су нам да су задовољни радом, јер сваког дана у динар знају колико су зарадили и колики су им трошкови. Задовољни су и оствареним примањима. Од вредних мајстора чули смо и да би Влада Републике Србије требало да олакшицама и субвенцијама стимулише запошљавање младих радника, јер само у Аранђеловцу на посао чека преко 5.000 младића и девојака.

Камиони на лизинг

Бивши возачи „Књаза” Бобан Бошковић, Бранко Дамњановић и Зоран Радовановић од фирме су купили модерне камионе на лизинг. Они и даље превозе минералну воду и воћне сокове до потрошача широм Србије и земаља у окружењу. Како су нам рекли, нису погрешили што су покренули приватни бизнис, а од њиховог труда и учинка зависи колико ће месечно зарадити. За сада, задовољно трљају руке.

То су, дакле, малобројни бивши радници „Књаза”, који су новац од акција и отпремнина уложили у бизнис. Осталих 900 радника бизнис је „видело” у ниским каматама банака где су депоновали новац, или су већ „проћердали” своје милионе и остали без посла. Највише главобоље имају власници станова и апартмана, који их сада нуде на продају по нижим ценама. Нажалост, пропуштена је велика шанса да се милиони евра радника и акционара „Књаза” уложе у оснивање малих и средњих предузећа. Данас је Аранђеловац један од најсиромашнијих градова у Србији, а привреда је у колапсу. Само у току последњих неколико година у процесу приватизације остало је без посла више од 9.000 радника.

Бора Његован