Плаве боровнице у Шумадији

Најквалитетније саднице стигле из Холандије. Први приноси били су добри, а тек наредних година очекује се максималан род

plave-borovnice-u-sumadijiНа сајму Етнохрана, одржаном недавно у Београду, први пут су наступили и произвођачи лековитог биља, здравог воћа и органски произведеног поврћа. Реч је о млађим пољопривредницима из аранђеловачких села окупљених у Руралну еколошку пољопривредну асоцијацију РЕПА, чије је седиште у Бањи.

Један од првих заговорника новог начина производње воћа и поврћа у овом делу Шумадије, економиста Дејан Комненовић, родом из села Босуте, одавно је прихватио добар савет стручњака и науке.

Исплатива хељда

После више деценија Босућани су почели да сеју и хељду. Приноси су били добри, а десетак домаћинстава зарадило је и лепе паре.
Са седамдесет ари њиве Милош Гавриловић је пожњео око три тоне хељде. Килограм брашна од ове лековите житарице продаје се у специјализованим продавницама здраве хране по 220 динара. То је десет пута већа цена од пшеничног брашна. А када је повољна година, са једног хектара може се добити и до десет тона хељде. Још су скупље мекиње од хељде. Један откупљивач из Ивањице долази у Босуту и узгајивачима плаћа пет евра за килограм хељдиних мекиња – прича нам Дејан и каже да ће наредног пролећа хељда у Босути бити засејана на десетине хектара.

– Двадесетак домаћинстава је спремно да на својим њивама, у пластеницима и баштама узгаја лековито биље, воће и органски здраво поврће – каже Комненовић, директор земљорадничке задруге у родном селу Босути. Житељи пасивних забукуљских села Гараша, Вукасоваца, Босуте и Трешњевице до сада нису имали много вајде од производње кукуруза и пшенице. Протеклог лета узгајивачи боровнице за само један килограм продатог воћа могли су да купе стотинак килограма жита. Ето како може да се профитира и да Србија буде међу водећим земљама, не само по извозу малине у земље ЕУ, већ и боровница – истиче Комненовић.

Хит сезоне

Питоме боровнице биле су прави хит сезоне које су из Босуте кренуле на тржиште. Ко је у томе највише помогао – питамо господина Комненовића.

– За узгој боровница много нам је помогао Иван Ђукнић из Белановице, иначе председник Удружења узгајивача боровнице за општине Љиг, Аранђеловац, Горњи Милановац и Барајево. Најквалитетније саднице добили смо из Холандије, уз помоћ њихове амбасаде. Цена саднице је 4,2 евра. Први приноси били су добри, а тек наредних година стићи ће максималан род – објашњава Комненовић.

У земљама Европске уније килограм питоме боровнице кошта осам до 10 евра, а на нашем тржишту око 550 динара. Уложене инвестиције се брзо исплаћују, а за пласман тог изузетно лековитог воћа нема препрека.

– Радомир Младеновић је први у Босути подигао плантаже питоме боровнице. Стигао је и први род који је пласиран на трпезе Београђана. Овај воћар убрао је и више од једне тоне сибирске боровнице, али је њена цена знатно нижа од цене питомих боровница. Више младих пољопривредника жели да узгаја ово воће и у другим селима. То је свакако лепа шанса да Србија буде препознатљива не само по квалитетним малинама већ и боровницама, које тражи европско тржиште – прича наш саговорник.

Дејан је прошлог лета у пластенику и на отвореном простору произвео и прве количине лековитог биља.

– У том послу помогла ми је амбасада Холандије. Стекао сам драгоцена искуства, па ће догодине бити знатно више нане, жалфије, милодуха, хајдучке траве, валеријане, кантариона и другог лековитог биља. Све количине биља пласирао сам на београдско тржиште, каже Дејан Комненовић.

Здрава храна

Захваљујући младим пољопривредницима из аранђеловачких села на београдско тржиште ове године испоручене су веће количине органски произведене здраве хране: паприке, парадајза, шаргарепе, цвекле, салата и другог поврћа. Већа је била тражња од понуде и то је био сигнал да се већ сада припремају нове баште за производњу поврћа за 2007. годину.

Забукуљска села имају изванредну климу и земљиште за узгајање воћа, поврћа и лековитог биља. Холанђани који су овде боравили рекли су да је то богом дато, али недовољно искоришћено. У Шумадији има и много заинтересованих да раде, али им недостаје новац за подизање пластеника, стакленика, куповину квалитетних садница из развијених земаља Европе.

Млади пољопривредници и воћари из Шумадије очекују да ће у 2007. години добити бар део средстава из републичких фондова који су намењени за развој агробизниса. Тако би развили добре послове за које овде, у Шумадији, постоје сви услови.

Бора Његован

Podelite ovaj tekst: