ПРАКТИЧНИ САВЕТИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА: Ваше парче Интернета

И домени су подложни „крађи“, а измена података о домену и преусмеравање интернет корисника на локације које контролишу „крадљивци“ може да има озбиљне последице по вашу фирму – од губитка репутације до губитка прихода. Компаније треба да третирају називе домена као вредну имовину, што они и јесу

Пише: Предраг Милићевић

Интернет домен је основни елемент целе интернет инфраструктуре, али и основни елемент вашег пословног идентитета на Интернету. Назив домена је оно што ће видети сваки посетилац у адреси вашег сајта (још док претражује преко Гугла) и свако коме пошаљете мејл, у адреси ваше е-поште (десно од знака @), ако домен искористите на прави начин.

Да би се фирма у комуникацији представила као веродостојна и поуздана, адреса е-поште треба да буде на властитом домену. Коришћењем домена као што су gmail.com и слични, фирма губи на препознатљивости (адресу на том домену може да има било ко), кредибилитету (како да неко зна да се лажно не представљате?) и функционалности (са ким у фирми неко комуницира ако је адреса е-поште у формату nazivfirme@gmail.com?).

Пар доменских савета

Чак и ако немате ресурсе и могућности да одмах направите сајт или креирате адресу своје е-поште, региструјте само домен и „оставите га са стране“. Тиме сте спречили да домен у чијем називу фигурира неки вама битан појам (назив ваше фирме, производа или услуге) региструје неко други и учини вам га недоступним у тренутку кад вам постане неопходан за пословно присуство на Интернету. Једном кад региструјете назив домена, он је ваш све док редовно продужавате његову регистрацију, и може стрпљиво да чека „свој“ тренутак.

Прво треба одабрати домен (национални или генерички), а онда и његов назив. Што се домена тиче, дилему .com или .rs Гугл већ годинама нема и отворено изјављује да у локалним претрагама даје предност локалним, националним интернет доменима.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • Сви парафискални намети на једном месту
  • Око 100.000 људи ради у креативним индустријама
  • Изађи на берзу – велика очекивања
  • Заједнички пројекат две државне компаније
  • РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (3): Кaкo кoмпaниja плaсирa прoизвoдe
  • Следећи број Економетра излази 8. маја 2018.
Podelite ovaj tekst: