Марина и Игор Ерхартић имају двоје деце, два различита
бизниса, али раде заједно. Иако су студирали у Америци, желели су да се као предузетници остваре баш у Србији. Кренули су са једним бутиком у Новом Саду, а данас у том граду имају две продавнице накита и модних додатака – Brosh и два City хостела
Млади брачни пар Ерхартић
Ретко се, нарочито у Србији, могу срести људи тридесетих година који већ имају десет година искуства у предузетништву. Још је необичније да се ти млади људи, по завршетку студија, иако нису морали, врате из Сједињених Америчких Држава управо са идејом да у Србији покрену сопствени бизнис. Реч је о Новосађанима, Марини и Игору Ерхартићу, власницима модног бренда накита и модних додатака Brosh и хостела под називом City хостел.
Немирни предузетнички дух
Игор Ерхартић је некада био професионални спортиста, толико добар да је 2004. представљао Србију на Олимпијским играма у Атини у дисциплини пливање 200 метара слободним стилом. Спортска каријера му је „обезбедила“ стипендију за студирање на Универзитету у Алабами у САД на којем је завршио хотелски менаџмент. Након студија је шест месеци провео на пракси на Флориди, након чега је са тада девојком, а данас супругом Марином, која је била са њим у САД, одлучио да се врати у Србију. Марина Ерхартић је иначе из предузетничке породице те њена жеља да има свој бизнис не изненађује, док Игор каже да је одмалена желео да „мења ствари и ствара“. У Америци је продавао разне производе преко интернет платформе еBay и схватио да је „бити свој газда најбоље уколико људи могу да се носе са притиском који предузетништво носи“.
– Копкао нас је предузетнички дух, али смо желели да баш у Србији покренемо бизнис. Првобитна идеја са којом смо дошли кући 2007. године тицала се онлајн продаје. Она није била остварива у том тренутку због тога што није постојала неопходна инфраструктура за развој интернет бизниса. Размишљали смо чиме бисмо могли да се бавимо и одлучили да би то могла да буде трговина. У почетку смо били заступници једног бренда – каже Игор.
На самом почетку су имали подршку Марининих родитеља који су, као што смо поменули, цео живот предузетници и који су их, како кажу, упутили у посао. Почетни капитал су им такође дали родитељи, али у виду позајмице. Првих годину и по дана размишљали су само о томе да морају напорно да раде како би могли да врате новац родитељима. Игору су тада биле 23 године, а Марини 20.
– Врло брзо сам увидела да бисмо могли да унапредимо пословање када бисмо отворили продавницу одеће и обуће, под својим брендом. Сами смо бирали асортиман, почели са увозом гардеробе и развијали пословање. Родитељима смо успели да вратимо позајмицу у договореном року и да наставимо да лепо радимо – каже Марина Ерхартић.
Отварање првог City хостела
У том периоду, осим што је помагао у вођењу бутика, Игор је радио и као менаџер једног новосадског хотела. Временом је схватио да на тржишту постоји потреба за јефтинијим смештајем.
– Имали смо свој простор те смо 2011. године дошли на идеју да бисмо могли да га преуредимо и претворимо у хостел. Тај простор је био релативно мали и могли смо да сместимо свега 28 лежаја на две етаже – каже Игор.
Ту инвестицију су већим делом самостално финансирали капиталом који су стекли бавећи се трговином и врло малим кредитом који им је, како кажу, послужио да „премосте“ прве месеце пословања. Већ кроз седам месеци рада, успели су да купе и трећу етажу и капацитете у City хостелу прошире на 43 лежаја.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Упишите се у ред „Жена змајева“
- Уручена признања Мој избор за 2016.
- Белмедик– европски шампион за „Однос према клијенту“
- ЕСТИЕМ конференција у новембру
- Сајам у Цириху за дијаспору
- Избором нових чланова појачан састав УО ПКС
- Историјски лет за Њујорк
- Међународне студије и на Економском факултету
- РИЧАРД ТЕМПЛАР: 100 ПРАВИЛА ЗА ДОБАР МЕНАЏМЕНТ (1): Не узимајте новац на зајам
- Следећи број Економетра излази 6. септембра 2016.
