Реални снови цвећара из Шаторње

Миодраг Марковић, уз помоћ супруге Снежане, почео производњу цвећа пре три године у два пластеника, а ове јесени продао 2.000 саксија малих хризантема и зарадио 400.000 динара

realni-snoviШумадија се не може замислити без пољопривреде засноване на гајењу житарица, повртарству и воћарству. Тако је било одувек, по традицији, која почиње да се гаси. Последњих година се много тога изменило, јер мали пољопривредници, са скромним газдинствима и малом површином обрадивог земљишта, једноставно не могу да задовоље елементарне егзистенцијалне потребе. Принуђени су да се усмеравају на гарантоване изворе прихода и да се удаљавају од класичне пољопривреде.

Међу засад малобројним одважним пољопривредницима, који су усмерили амбиције на гајење цветних садница, нашао се и 49-годишњи Миодраг Мишко Марковић, коме у напорном послу помаже супруга Снежана, после рада у текстилној радионици у Тополи, испостави некад моћне рудничке “Црвене звезде”, где је запослена као техничар.

Пошто садња парадајза и купуса није могла да задовољи егзистенцијалне потребе четворочлане породице, Миодраг Марковић, из Шаторње, пре три године чврсто је одлучио да радикално промени свој живот и рад. Одлучио се за садњу и гајење цветних садница, што је у овом шумадијском крају, надомак Рудника, било нешто сасвим ново и неуобичајено. Почео је позајмљивањем малих сума новца, импровизовао два пластеника од обичних притки и обезбедио одређену температуру током зимских месеци за прве стотине засађених петунија и врбена.

Хризантеме освојиле пијаце

Са зебњом је очекивао да ли ће његов пионирски посао дати жељене резултате. У огласима је нашао познату новосадску фирму “Помекс”, којој се обратио за куповину првих садница цвећа и за стручну помоћ. Прва и друга зима биле су напорне, јер је требало одржавати одређену температуру и влажност, непрестано бдети над будућим цветним лепотицама. Април је дочекан са раскошним цветовима биљки, које је Миодраг Марковић први пут изнео на оближње пијаце.

После три године, како каже, потпуне посвећености тешком али релаксирајућем послу, Миодраг Марковић је ове јесени продао у Младеновцу, Аранђеловцу, Тополи, Смедеревској Паланци, Страгарима, Милановцу, Шаторњи, Јарменовцима и Руднику 2.000 садница ситних хризантема, које су ове године потпуно освојиле пијаце и цвећаре у Србији.

Истрајност

Миодраг Марковић каже да је захвалан на поверењу које му је на почетку овог посла указао “Помекс”, који и на овај начин настоји да сачува сваког купца. Људима који покушавају да крену овим путем, наш саговорник саветује да буду одлучни, упорни, да улажу много труда и љубави, али и стрпљења. Олакшање у раду очекује тек кроз пет година, када ће моћи да запосли бар неколико људи који ће му помагати, под условом да обим производње буде повећан, у шта је дубоко уверен.

Снежана и Миодраг Марковић су задовољни зарадом од 400.000 динара и пројектују да старе зграде у дворишту, које ничему не служе јер су видљиво урушене, претворе у нове пластенике и изграде право модерно цветно царство. Њих двоје су се уверили да од продаје цветних засада може пристојно да се живи, упркос томе што се издваја 60 процената зарађеног новца у куповину новог материјала и уређаја који одржавају топлоту и влажност у пластеницима.

Загарантована егзистенција

Брачни пар Марковић има пуно речи хвале за сарадњу са новосадским “Помексом”. Без њихове стручне помоћи не би могао брзо и успешно да се снађе у послу који је за њега био нов, јер се у овим крајевима нико није озбиљно бавио гајењем цвећа. Љубав према гајењу цвећа Миодраг Марковић је понео из Шведске где је провео извесно време на привременом раду. По повратку из Шведске упознао је Снежану, са којом има срећан и складан брак и две ћеркице – Ану и Милицу.

Посебно истиче помоћ коју му пружа инжењер хортикултуре Владимир Милетић из Новог Сада, који их повремено обилази, пружа драгоцене савете и информише о ономе што је неопходно знати како би и нове врсте садница цвећа успеле да се одгаје. Супруга Снежана каже да су “стали на ноге”, да им будућност нуди још сигурнију егзистенцију, јер су њихови планови за проширење производње реални.

– Напорно је и не може се рећи да је наш посао лак, јер нас двоје све радимо сами. Већ од поноћи морамо да пакујемо нежне биљке, како би неоштећене стигле на тржиште. Уверили смо се да је у Шумадији све већа потражња за цвећем, и то у типично сеоским срединама, што је, претпостављамо, резултат да је данас више нас произвођача цвећа и цветних садница у њиховој близини, па не морају да одлазе у велике градове по саднице. Продамо све што понудимо на мањим и већим пијацама у околини, каже Снежана Марковић.

Цвеће – одмор за очи

Миодраг, који не зна за одмор, јер осим што цео дан ради око засада, присутан је, свакодневно, на пијацама од раних јутарњих сати.

– Проспекти које нам уредно и бесплатно шаље новосадска фирма “Помекс”, пуни су нових врста цвећа чија је лепота одмор за очи. Већ сада смо засадили хиљаде резница, које би требало да цветају са првим пролећним данима како бисмо на тржиште стигли већ 14. фебруара, на Дан заљубљених, као и за Осми март, кад је највећа потражња наших производа – истиче Миодраг Марковић.

Олга Васиљевић

Podelite ovaj tekst: