Ne treba biti ni vidovnjak, ni preveliki ekonomski stručnjak da bi se predvidelo šta čeka Srbiju nakon primena oštrih mera fiskalne konsolidacije. Taj put već su dobro utabale mnoge evropske zemlje pre nas. Deficiti u budžetima su uglavnom smanjeni, ali ono što je bio osnovni cilj fiskalnih konsolidacija još nije postignuto – javni dugovi, uprkos svim bolnim merama, veći su nego na početku krize, a nezaposlenost je i dalje problem

Kad je bivši ministar finansija Lazar Krstić pre godinu i po dana predložio trogodišnju fiskalnu strategiju veoma konzervativno delovala je procena da nas ove godine čeka jedan, dogodine 1,8, a tek 2016. godine dva odsto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Naročito, što je taj dokument došao nakon optimistične fiskalne strategije, čiji je autor bio njegov prethodnik Mlađan Dinkić, koji je računao da će Srbija 2014. godine dostići rast od 3,5 odsto, da bismo već 2015. godine mogli da očekujemo skok od četiri procenta.

Sa ove distance posmatrano, jasno je da su obojica pogrešila, ali i da je u krivu bio onaj deo stručne javnosti koji je tada mislio da je Krstić pesimista. Sada se ispostavlja da su njegove prognoze bile optimistične, a Dinkićeve projekcije slobodno mogu da se svrstaju u domen naučne fantastike.

Ne treba biti ni vidovnjak, ni preveliki ekonomski stručnjak da bi se predvidelo šta čeka Srbiju nakon primena oštrih mera fiskalne konsolidacije. Taj put već su dobro utabale mnoge evropske zemlje pre nas, a njihova iskustva gotovo da mogu da se svedu u jednu rečenicu – nema oporavka preko noći. Oštrim merama štednje deficiti u budžetima su uglavnom smanjeni, ali ono što je bio osnovni cilj fiskalnih konsolidacija još nije postignuto – javni dugovi, uprkos svim bolnim merama, veći su nego na početku krize, a nezaposlenost je i dalje problem.

U najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o globalnim ekonomskim perspektivama može da se vidi da je Irska u program fiskalne konsolidacije ušla 2010. godine, na primer, sa budžetskim deficitom od čak 30 odsto. Ove godine se očekuje da bude nešto malo veći od četiri procenta. Negde na tom nivou je i Italija, koja se svih ovih godina krize šeta od tri do pet odsto manjka u kasi. Iz podataka MMF-a vidi se da je Grčka, na primer, 2008. godine bila dužna oko 107 odsto, i da je do 2011. godine javni dug narastao do 170 odsto BDP-a. Nakon reprograma pao je na 157, da bi kraj prošle godine Grčka dočekala sa dugovanjima koja dostižu 175,1 odsto BDP-a.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• HRVATSKA KOMPANIJA UVEĆAVA SVOJ PORTFOLIO NA SRPSKOM TRŽIŠTU: Atlantik grupa kupila Foodland
• PREMA IZVEŠTAJU NARODNE BANKE SRBIJE: Srpska banka najveći gubitaš
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• NOVA POGODNOST U PORODILIŠTU OPŠTE BOLNICE MEDIGROUP: Devet najvažnijih meseci na rate
• PREDSTAVLJENA STUDIJA NALED-a I USAID-a “PRIVATIZACIJA U SRBIJI”: Pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija
• SAMIT O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU: Primena francuskih iskustava u srpskim uslovima
• GAS KAO GORIVO JE FUNKCIONALNO REŠENJE ZA ČISTIJI I JEFTINIJI TRANSPORT U EVROPI: Zeleno svetlo za „plavo gorivo“
• Predstavljena studija „Društveno -ekonomski uticaj Koka -Kola sistema u Srbiji ”: Od Koka-Kole za srpski BDP 224 miliona evra
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Balans između privatnog i poslovnog života
• POSLOVNA SAZNANJA: Kako se gubi poverenje
• FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (1) Kreiranje novog tržišta
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2014.