Svi veliki proizvođači nafte – od Saudijske Arabije, preko Venecuele do Rusije – suočeni su sa novom realnošću: niske cene su donele velike skalne krize, recesiju, pa i lomove sistema
Princ Muhamed Bin Salmana
Ceo prošli vek, pa i početak ovoga, oni koji je nisu imali zavideli su onima koji jesu. Posedovati naftu u velikim količinama, ispod svog tla ili u svom priobalju, bio je najkraći put iz siromaštva u društvo bogatih, način da se pustinje pretvore u oaze, da se finansiraju megaprojekti, darežljivi socijalni programi, kupuje oružje – pa i prijatelji – i napune vlastodržački džepovi.
Bilo je doduše povremenih naftnih kriza, ali njihove žrtve su bili potrošači, veliki i mali, dok su interesi proizvođača bivali sačuvani. Štaviše, pravilo je bilo da cene, zbog veće potražnje nego ponude, ili nestabilnosti izazvanih nekom lokalnom ili regionalnom krizom, uvek idu nagore, a retko nadole.
Sve do 2014, kada je počelo da se obistinjuje ono što je dotad bila samo neuverljiva teorija, takozvano “prokletstvo nafte”: da oni koji je imaju najviše od nje postanu toliko zavisni da svaki pad cena izaziva duboke poremećaje i istinske krize.
Pošto je u prvoj deceniji ovog veka probila psihološku granicu od 100 dolara po barelu, da bi u junu 2008. dostigla istorijski rekord od 136,31 – kada počinje da se pominje i apokaliptička cena od 200 dolara – stvari su polako počele da se menjaju. Prvo je na potražnju uticala svetska ekonomska kriza, a potom je ponudu sopstvene nafte povećao njen najveći potrošač, Amerika, novom tehnologijom, takozvanim “frekingom”. Uz to, na smanjenu potrošnju fosilnih goriva počinje da utiče i sve veća upotreba obnovljivih izvora energije, što sve za saldo ima da je cena nafte od 2014. drastično srozana, čak za dve trećine, dostigavši u jednom momentu minimum od 30 dolara po barelu.
Današnja cena je oko 40 dolara, sa prognozama da će u dogledno vreme možda donekle porasti, ali i preovlađujućim uverenjem da je vreme skupe nafte – i prateće blagostanje njenih proizvođača, takozvanih “petro-država” – nepovratno prošlo.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FIfinansiJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.
