ŠTA POSLE SAMITA U VERSAJU: Evropa u više brzina, Srbija u leru

Ideja stara 23 godine ponovo se našla u centru pažnje evropske javnosti na mini samitu u Versaju održanom početkom marta. Šta ideja o koncentričnim krugovima znači za našu zemlju?

Sve je počelo u septembru 1994. godine kada je Volfgang Šojble, tadašnji šef poslaničke grupe CDU a danas ministar finansija Nemačke, zajedno sa svojim kolegom zaduženim za spoljnu politiku Karlom Lamersom, uzburkao evropsku javnost dokumentom od 11 strana u čijem je zaglavlju pisalo „Evropa varijabilne geometrije”.

Suština njihovog, u to vreme kontroverznog, predloga bila je u tome da bi različiti delovi Evropske unije (EU) trebalo da se integrišu na različitim nivoima u skladu sa svojom spremnošću i voljom.

Ova ideja, stara 23 godine, ponovo se našla u centru pažnje evropske javnosti na mini samitu u Versaju održanom 6. marta. Tada je francuski predsednik Fransoa Oland bio domaćin nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, španskom premijeru Marijanu Rahoju i predsedniku italijanske vlade Paolu Đentiloniju.

„Evropa sa 27 članica ne može biti više jedinstvena Evropa 27”, rekao je Oland posle sastanka moćne evropske četvorke. Konstatujući da ideja o Evropi koja se razlikuje, koja ide različitim brzinama, već dugo izaziva veliki otpor, francuski predsednik je ipak zaključio da je „danas ta ideja neophodna, inače će Evropa eksplodirati”.

Koncept EU u više brzina – koji je kao jedan od scenarija za dalji put 27 članica posle bregzita koncipirala Evropska komisija i njen predsednik Žan-Klod Junker – po svemu sudeći, podržavaju i Francuska i Nemačka. Ono što su pre 23 godine govorili Šojble i Lamers, poslednjih nedelja može da se čuje od Merkelove i Olanda. Njih dvojica su tada predložila da pet od šest zemalja osnivača – Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg – formiraju „jezgro Evrope” koje bi brže krenulo ka monetarnoj, ekonomskoj, političkoj i bezbednosnoj uniji.

Tako je za Merkelovu „Evropa u više brzina postala neophodnost“. U suprotnom smo blokirani, dodala je.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • UNIKREDIT BANKA PODRŽAVA POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE: Poljoprivreda ima veliki potencijal za rast i razvoj
  • KAKO ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH UTIČE NA POSLOVANJE KOMPANIJE: Radna atmosfera i uslovi rada važniji od plate
  • AVANTAGE MODEL POSLOVANJA SOSIJETE ŽENERAL BANKE: I vreme i novac ulažite sa stilom
  • OD SADA MOGUĆA KUPOVINA LOKALA NA LIZING: Jednostavnije uz nansijski lizing
  • OSNOVAN SAVET ZA OMLADINSKO PREDUZETNIŠTVO: Podrška mladima u biznisu
  • BANKE TROŠE ČAK TRI PUTA VIŠE NA IT SIGURNOST U ODNOSU NA DRUGE ORGANIZACIJE Računi u bankama izloženi napadima socijalnog inženjeringa
  • IZAZOV 2017: Koji će trendovi obeležiti 2017. godinu
  • PITER DRAKER: Umeće raspolaganja vremenom
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2017.
Podelite ovaj tekst: