СТОЈАН СТАМЕНКОВИЋ: Јавна потрошња се мора смањити

Постоје ваљани разлози да се са ММФ-ом размотри нови ребаланс који би дозволио веће учешће дефицита буџета у БДП-у, а последње што нам треба јесте већи порез на додату вредност

stojanНови, превремени избори, које неки призивају, били би, у економском смислу, равни катастрофи. Већ сам и раније указивао на то да нема рационалне економске политике у непрекидном предизборном амбијенту. Свако би опет нешто нудио и тиме гурао већу потрошњу, а она мора да се смањује. Највероватније би дошло до растурања споразума са ММФ-ом, који нам је и те како потребан. Избори би у сасвим други план ставили не само напоре да се санирају текући проблеми и дође до новог модела равнотеже, већ и неопходне структурне и институционалне реформе. А то би се све дешавало у време кад тиња и озбиљан проблем спољне ликвидности земље. У наредним годинама, 2010. и 2011. стопа сервисирања спољњег дуга попеће се на неких 50 до 60 одсто БДП-а, док је „школска мера“ 25 одсто, истиче у интервјуу за Економетар Стојан Стаменковић, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови и члан економског савета премијера Србије Мирка Цветковића.

• Ова година протиче у знаку опадања привредне активности. Има ли неких позитивних наговештаја?

– Нема још знакова опоравка, али од фебруара месеца не продубљује се пад индустријске производње и она је заузела један приближно хоризонталан положај на врло ниском нивоу. И одмах да кажем да је у овим садашњим условима тешко давати неке поуздане прогнозе. Неке прве процене, које су радили стручњаци окупљени око МАТ-а, зависе од претпоставке да ли ће или не, у другом полугођу доћи, из месеца у месец у десезонираној серији, до опоравка од пола процента. Ако би се остварила ова претпоставка, процене за индустријску производњу на годишњем нивоу, у поређењу са прошлом годином, крећу се између минус 10 и минус 12,5 одсто. Наша реална процена овогодишњег БДП-а је минус пет до минус шест одсто. Она је у великој мери сагласна са тзв. резервном варијантом ММФ-а, која полази од пада БДП од минус шест одсто, док је цео аранжман са Фондом рађен на претпоставци његовог пада од минус два одсто, што се сасвим сигурно неће догодити у овој години.

Опширније у штампаном издању

Podelite ovaj tekst: