Ekonomisti, analitičari i međunarodne institucije upozoravaju da se iz srpskog budžeta previše troši, dok predstavnici državne kase tvrde da ima i – viška. Na kakav će državni budžet naići nove finansijske vlasti?

Ne bi bilo dobro da nas posle kamiondžija počnu da zaobilaze i strani investitori.

Ovako je Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, u najkraćem procenio trenutnu situaciju u Srbiji koja nikako da dođe do nove vlade a samim tim ni do budžeta, uz ocenu da je ova godina, po svemu sudeći, ekonomski izgubljena, a da bi raspisivanje novih izbora značilo da nas isto čeka i u 2008. godini. Da je „vrag odneo šalu“ upozorava i kandidat Demokratske stranke za premijera, Božidar Đelić. Reagujući na to što je odlazeća vlada nezakonito i neustavno produžila važnost Uredbe o privremenom finansiranju do kraja juna, Đelić tvrdi da je time “izvršila finansijski državni udar”. On kaže da bi zato “lako moglo da se dogodi da nova vlada, praktično, bude samo tehnička vlada, jer neće imati prostora da bilo šta uradi. Mnogo sredstava će već biti potrošeno, što će stvoriti manjak u državnoj kasi”. Zaključak koji se može izvući iz ove dve izjave je više nego alarmantan.

I paradoksalan. Jer, dok evropske finansijske institucije, EU, MMF i EBRD apeluju na to da demokratske snage što pre formiraju reformsku vladu koja će se okrenuti EU, procenjujući da “Srbija može da nadoknadi izgubljeno vreme i sustigne zemlje iz regiona”, u Srbiji, očito, za to nema ni sluha ni spremnosti. Kako je funkcionisao budžet u prošlih pola godine, tačnije od momenta raspisivanja izbora u novembru 2006. godine?

Ekonomisti vide minus

Rebalansom budžeta državni rashodi su povećani za 12 odsto uz obrazloženje da je to posledica, uglavnom, uključivanja Nacionalnog investicionog plana u državnu kasu. Te 33 milijarde dinara ili šest odsto ukupnog budžeta nisu, međutim, predstavljale jedino povećanje rashodne strane, koja je ukupno povećana u odnosu na prvobitno usvojeni budžet za 2006. godinu i to za čitavih 57,6 milijardi dinara. Vlada je u trećem kvartalu značajnije povećala plate u zdravstvu ali i državnoj upravi i to za 7,5 milijardi ukupno.

Ekonomski analitičari su naknadno izračunali da su ti izdaci, kao i plate koje su uz saglasnost vlade povećane i u javnim preduzećima uz kapitalne troškove, doveli do rekordnog fiskalnog deficita u poslednjem kvartalu prethodne godine, odnosno do neslavnog rekorda u poslednje tri godine. Konsolidovani javni rashodi u četvrtom kvartalu lane povećani su realno za 21 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2005. godine, a procene su da je učešće javnih rashoda u kvartalnom BDP poraslo za oko šest odsto u odnosu na isti kvartal godinu dana ranije. Praktično, fiskalni deficit je iznosio 1,5 odsto BDP-a u 2006. godini ili 5,4 odsto BDP ostvarenog u poslednjem kvartalu prošle godine.

Država računa plus

Tehnička vlada, međutim, uporno tvrdi da je godina završena sa plusom od 30,3 milijarde dinara, mada u taj plus ulazi i proknjižen prihod od prodaje druge licence za mobilnu telefoniju koji, kao privatizacioni a ne poreski prihod, nikako ne spada u klasičan državni budžet. Ono što je započeto pred kraj 2006. godine, nažalost, produženo je i u ovoj godini, kada su plate u prva dva meseca povećane realno za daljih 19 odsto. Taj rast domaće ekonomiste nije iznenadio. Štaviše, oni su tako nešto i predvideli. Analizirajući skok zarada u prošloj godini, eksperti okupljeni oko časopisa Kvartalni monitor, utvrdili su da povećani rashodi za zaposlene od 44 odsto u decembru, u odnosu na oktobar 2006. godine, predstavljaju trošak koji je trajno ugrađen u javnu potrošnju i koji mora da utiče na rast agregatne tražnje i, posledično, na rast spoljnog deficita i inflacije.

Ekonomista Miladin Kovačević procenjuje da „poplava“ nezarađenih dinara kojoj su najviše doprineli državna administracija i javna preduzeća, predstavlja „dolivanje ulja na pritajenu inflatornu vatru“ i da bi, ukoliko ne budu učinjeni radikalni rezovi u budžetu za ovu godinu, inflacija mogla da dostigne i 18 odsto na godišnjem nivou.

– Najgore bi bilo ako se Srbija u ovoj godini bude suočila sa dva oblika makroekonomske neravnoteže istovremeno: inflacijom i povećanim trgovinskim deficitom, jer je to ta neprijatna kombinacija koja, uvek i bez izuzetka, potkopava temelje privrednog rasta, ne samo na kratak već i na srednji rok, ocena je Stojana Stamenkovića.

Stojan Stamenković podseća da je MMF posle nedavnog boravka u Beogradu i skeniranja postojeće privredne situacije, ocenio da bi u drugom polugodištu Srbija morala da ostvari suficit budžeta od 13 milijardi dinara, a do kraja godine čak 2,75 odsto BDP. Međutim, po njegovim računicama, rashodi koje je odlazeća vlada planirala za prvo polugodište vode u deficit od čak 29 milijardi dinara a ta neravnoteža ne može dugo da potraje a da se ne odrazi na privredni rast i stabilnost u zemlji.

Opširnije u štampanom izdanju