Закон о архивској грађи растеретио би привреднике непотребног чувања пословне документације у папирној форми, а потпуна дигитализација административних процедура значајно би олакшала пословање. Неопходна је и регулација за микрофинансирање и нови закон о небанкарским финансијским институцијама. Можда би то омогућило инвестирање и до 900 милиона евра у МСП и отварање 100.000 радних места

Пореске олакшице, односно смањење пореза на рад, најављено за 2020. годину, треба да буде само први корак државе у подршци привреди, а највише малим и средњим предузећима која чине, према подацима НАЛЕД-а, више од 95 одсто укупног броја привредних субјеката и запошљавају 60 одсто радне снаге у Србији. Оно што би током 2020. године држава још могла да уради јесте да потпуно дигитализује административне процедуре, да обезбеди преглед свих пореза, као и јавни попис свих непореских намета на једном месту, и да донесе закон о архивској грађи који би растеретио привреднике непотребног чувања пословне документације у папирној форми. Али, потребно је покренути и крупније ствари као што су враћање пореског кредита МСП, правна регулација области микрофинансирања и доношење закона о небанкарским финансијским институцијама, као и реформа пореског, али добрим делом и образовног система.

Ово су сажете поруке и сугестије представника Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), Уније послодаваца Србије, економских стручњака, али и самих предузетника, упућене носиоцима власти у Србији о томе шта би требало предузети како би се олакшало пословање малим и средњим предузећима. Ирена Ђорђевић, из НАЛЕД-а, подсећа да сектор МСП и предузетника генерише готово половину раста наше економије сваке године, што довољно говори о значају тог сектора.

– Порески подстицаји јесу користан инструмент за подршку развоју, али они могу бити само надградња амбијента у којем се послује. Осим тога, потребан је добар регулаторни оквир, успостављање ефикасних административних процедура, сузбијање нелојалне конкуренције, као и јачања владавине права – каже Ирена Ђорђевић за Економетар.

Према њеном мишљењу, оно што се у пракси показало као недостатак, јесте системско планирање подстицајних мера и сарадње и координације између институција које ће радити на њиховој имплементацији, како би се све потребне процедуре разрадиле до краја, а корисници своја права искористили у пуном обиму.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• КОНФЕРЕНЦИЈА О РАЗВОЈУ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ У СРБИЈИ: Учешће е-трговине у БДП Србије 0,77 одсто
• ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА АКЦИЈЕ ”НАЈБОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ 2019”: Најбоље идеје и брендови воде српску привреду
• АДУТИ ЗА ПОСЛОВАЊЕ У 2020. КРЕДИ АГРИКОЛ БАНКЕ У СРБИЈИ: Свакога дана радимо у интересу наших клијената и друштва
• ОДРЖАН РЕГИОНАЛНИ СКУП О ПРОМОЦИЈИ МЕНТОРИНГ УСЛУГА ЗА ММСПП У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Менторске услуге користило 2.600 МСП
• УНАПРЕЂЕЊЕ РAЗВOJА MAЛИХ И СРEДЊИХ ПРEДУЗEЋA: Нoвих 100 милиoнa динара зa жeнскo инoвaциoнo прeдузeтништвo
• Следећи број Економетра излази 4. фебруара 2020.