UVOD U BIZNIS: Čas po babu, čas po stričevima

Redovni polugodišnji izveštaj Svetske banke za jugoistočnu Evropu predstavljen je 8. aprila istovremeno, preko video linka, u svim glavnim gradovima u regionu: Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Skoplju i Tirani.

Radojka Nikolić

Radojka Nikolić

Po tom izveštaju, ove godine će najveći rast bruto domaćeg proizvoda od 3,7 odsto, imati Makedonija. U narednoj godini će rast biti čak četiri odsto. Za ostale zemlje procene su sledeće: Albanija 3,2 odsto, Bosna i Hercegovina 2,6 odsto, Kosovo 3,6 odsto, Crna Gora blizu 3,7 odsto i Srbija 1,8 odsto. Mi ćemo, dakle, i ove godine kao i prošle, imati najmanji rast u regionu. Ali, ovoga puta u fokusu mi je nešto drugo. Zanimljivo je, naime, kako moćne finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, uspostavljaju neka načela i principe kao strateške doktrine u svom radu, a onda ih menjaju zavisno od prilike i od politike. Čas po babu, čas po stričevima, odnosno, obrnuto od one naše poslovice.

Evo, kako to izgleda baš na primeru Makedonije. Decenijama unazad je uspostavljeno načelo od strane Svetske banke i MMF-a da su nestabilne političke prilike u nekoj zemlji smetnja uspešnom ekonomskom razvoju. U slučaju Srbije i ranije SR Jugoslavije, to je bezbroj puta izgovoreno od strane tih međunarodnih finansijskih institucija. To je bilo objašnjenje za to što nam ekonomija nije uspešnija i što smo i dalje na dnu lestvice regiona po ekonomskom napretku. A pogledajte Makedoniju. Zar je 2015. godina bila politički stabilna sa svim onim protestima protiv premijera Gruevskog, pa oružani napadi na jednu karaulu, pa zahtevanje novih izbora, pa migrantska kriza…?! To je, koliko se razumem u događaje – politička nestabilnost. Ali, očigledno, to nije bila smetnja da ekonomija raste i da se u najnovijem izveštaju Svetske banke za zemlje JIE navede da Makedonija ima najvišu stopu rasta u regionu. Doduše, u tom izveštaju se navodi da je “najveći rizik za dalji makedonski ekonomski rast, politička nesigurnost koja mora da se prevaziđe”. Ali, primer Makedonije je na čudan način osporio načelo da je politička nesigurnost smetnja ekonomskom razvoju.

Drugi primer ćudljivosti moćnih međunarodnih organizacija i prilagođavanja političkim interesima je Ukrajina. Evo kako je u prošlih pola godine primenjivan sistem “toplo-hladno” u slučaju te zemlje. Sve do jula 2015. godine, mediji su izveštavali da je Ukrajina pred bankrotom jer duguje desetine milijardi dolara koje ne može da vraća: “Ukrajina je na ivici bankrota – javni dug iznosi 94 odsto BDP-a, a spoljni dug 158 odsto BDP-a”. Potom se početkom septembra u Kijevu pojavljuje generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard i kaže da su “reforme koje su pokrenule ukrajinske vlasti, prijatno iznenadile ceo svet”. Za to stiže i nagrada: MMF odobrava kredit Ukrajini od 17,5 milijardi dolara. Ali, nije prošlo ni pola godine posle te “radosti i prijatnog iznenađenja” kad, početkom februara ove godine Kristin Lagard najavljuje da Ukrajina može da ostane bez podrške MMF-a jer ne sprovodi obećane reforme, a korupcija caruje: “Zabrinuta sam zbog sporog napretka Ukrajine u unapređenju državne uprave i u borbi protiv korupcije, kao i u vezi sa smanjenjem uticaja raznih interesa na donošenje političkih odluka”, rekla je Lagardova 10. februara. Kako sad to? Za pola godine od uspešnih ukrajinskih reformi – ni traga?!

I za kraj mi, to jest, Srbija. Decenijama su i Svetska banka i MMF tvrdili da izbori usporavaju reforme. Međutim, 8. aprila je na predstavljanju izveštaja, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Verheijen izjavio da “izbori nisu usporili reforme”.

U redu, jasno je. Imamo naklonost i MMF-a i Svetske banke. Samo se pitam dokle će potrajati.

Piše: Radojka Nikolić


U ovom broju još i …

  • SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA: “Jak puls” za jubilarnih 60 godina
  • NEMAČKA KOMPANIJA POZIVA SRPSKE FIRME: Postanite Simensovi dobavljači
  • SENIOR HOUR U ORGANIZACIJI SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: Veče sa Milanom Petrovićem
  • KONFERENCIJA O BEZBEDNOSTI HRANE ”ŠTA JEDEMO?”: Sve veći standardi u bezbednosti hrane
  • DOGAĐAJI: Nove perspektive za ženski biznis
  • U FOKUSU: Uspešne priče Šumadije
  • DUNAV OSIGURANJE NUDI POGODNOSTI ZA OSIGURANJE IMOVINE: Najsigurniji prijatelj doma „Čuvar kuće“
  • VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Prvi radni dan – korak do sna
  • VALERIJ ARAKELOV, JERMENSKI BIZNISMEN, VLASNIK RIMSKIH TERMI U SLOVENIJI: Vreme je za modernizaciju banja
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2016.
Podelite ovaj tekst: