UVOD U BIZNIS: Koliko može da raste srpski BDP

Nekako baš pred parlamentarne izbore Evropske unije, ovoga maja, kancelarija Svetske banke u Beogradu izašla je sa dokumentom pod nazivom „Nova agenda rasta za Srbiju“, gde se procenjuje da imamo potencijal da nam ekonomija raste po dvostruko većoj stopi od sadašnje, ali ako primenimo reforme koje nam predlažu. I to je odmah izazvalo srpske ekonomske eksperte da ocene kako su to samo nerealno lepe želje…

Piše: Radojka Nikolić

Ja sam, ipak, za opciju da nikada ne treba odustajati od projekcija koje vode bržem i održivom ekonomskom rastu, pogotovo ako iza toga stoje moćne finansijske međunarodne organizacije. Ali, novinari su novinari a eksperti – eksperti i njihova ocena ima veću specifičnu težinu.

A ja sam samo novinar. I tako čitam da je deset zemalja sadašnjih članica Evropske unije ušlo u tu organizaciju pre 15 godina i da im je, za to vreme, od 2004. do 2017. godine, BDP po stanovniku povećan za 84 odsto!

Da se podsetimo, pre 15 godina, 1. maja 2004. godine, 10 zemalja centralne i istočne Evrope pridružilo se EU: Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija. Rumunija je, na primer, 2004. godine imala BDP po stanovniku oko 3.000 dolara, a danas ima oko 12.000 dolara. Bugarska je pre ulaska u EU imala oko 3.000 dolara po stanovniku, da bi 15 godina kasnije stigla do oko 9.500 dolara po stanovniku. Ili Češka, koja je pre ulaska u EU imala BDP oko 11.000 dolara po stanovniku, danas ima oko 21.000 dolara. I tako dalje. Suština je da je u svih deset zemalja, novoprimljenih članica EU u prošlih 15 godina bruto domaći proizvod prosečno rastao 3,3 odsto godišnje. Pritom, treba imati u vidu da je u tom periodu prošla i globalna ekonomska kriza koja je izazvala pad ekonomija u većem broju zemalja i, praktično, stagnaciju u razvoju od, na primer, 2009. do 2013. godine.

No, kako je taj rast ostvarivan? Sada, pred parlamentarne izbore u EU, koji se održavaju se od 23. do 26. maja, Evropska komisija je izašla sa podatkom da je u 10 zemalja koje su se pre 15 godina pridružile Evropskoj uniji, iz evropskih strukturnih i investicionih fondova uloženo 365 milijardi evra.

U najveću od novih članica, Poljsku (38,4 miliona stanovnika), investirano je iz EU fondova 175 milijardi evra od 2004. do 2019. godine, a BDP po stanovniku je od 2003. do 2018. porastao za sto odsto – sa 7.500 na 15.000 dolara.

Evropska komisija, navodi pred ove parlamentarne izbore i ostale podatke kojima ima razloga da se pohvali. Na primer, u proteklom periodu od 15 godina, u tih deset zemalja je evropskim novcem izgrađeno ili obnovljeno 24.400 kilometara puteva, 3.400 kilometara železničkih pruga, 11,4 miliona ljudi je dobilo pristup boljoj vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, 9,6 miliona ljudi dobilo je pristup širokopojasnom internetu…

Ako se vratimo na Srbiju, videćemo da smo i mi zabeležili rast BDP-a po stanovniku u prošlih 15 godina od oko 100 odsto! Ali, sa oko 3.000 dolara u 2004. godini na oko 6.000 dolara u 2018. godini. I time smo sada na oko 25 odsto nižem nivou životnog standarda od onog koji smo imali pre 30 godina.

Pa, kad stvari tako stoje, nameće mi se zaključak: ko ne vidi da naš ekonomski i ukupni razvoj ide korakom puža već tri decenije i da mora hitno da se ubrza, neće shvatiti ni predlog Svetske banke iz „Nove agende rasta za Srbiju“ o tome da potencijali za rast postoje, ali da od nas zavisi kako ćemo da ih iskoristimo. Uostalom, brzi rast je predlagan i novim članicama EU pre 15 godina, ali se tamo nije našao niko da upozorava javnost kako su inicijative isuviše optimistične. Zato su i stigli tu gde jesu. A zato smo i mi ovde gde smo, nažalost.


U ovom broju još i …

  • NAFTNA INDUSTRIJA U 2019. GODINI: Oprez kao trend
  • REZULTATI ANKETE NEMAČKO–SRPSKE PRIVREDNE KOMORE O AMBIJENTU ZA POSLOVANJE Poslovna klima bolja, ali je problem pravna sigurnost
  • OBJAVLJEN GODIŠNJI PLAN PORESKE KONTROLE ZA 2019. GODINU: Kontrole prema stepenu rizika poreskih obveznika
  • POSLOVNA SAZNANJA: Pravilo pet sekundi
  • ĐENERALI OSIGURANJE GENERALNI SPONZOR MEĐUNARODNOG SAJMA POLJOPRIVREDE Samo 12 odsto gazdinstava osiguralo useve
  • IZLOŽBA VAJARA RISTA MIHIĆA U BEOGRADSKOM HILTONU: Spoj umetnika i preduzetnika daje – čisto zlato
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2019.
Podelite ovaj tekst: