Za sve su opet krivi novinari. Strani i domaći. Glavni krivac je, možda, ovoga puta jedan strani novinar. Majkl Vinfri, dopisnik Rojtersa za centralnu i istočnu Evropu, koji je govorio 19. novembra na konferenciji Beogradske berze i rekao da će u 2010. godini dinar izgubiti pet odsto svoje vrednosti.
Piše: Radojka Nikolić
Kad, nije prošlo ni nedelju dana, dinar je krenuo da ostvaruje cilj koji treba da ostvari u narednih 12 meseci. Da ide prema vrednosti od 100 dinara za evro! Mnogo pre roka.
Odmah su počele dramatične računice. Zaduženja privrednika kod banaka porasla su tokom tri nedelje za čak 18 milijardi dinara zbog pada vrednosti dinara u odnosu na evro od skoro tri odsto. Jer, ukupan dug srpske privrede prema bankama je 31. oktobra ove godine iznosio oko 600 milijardi dinara, pa kad se doda kursna razlika od tri odsto, dobija se porast duga od čitavih 18 milijardi dinara!
Guverner Radovan Jelašić je na to uzvratio da država i privreda ne mogu da brane fiksni kurs i da je kurs mera našeg rasipništva. „Malo pomeranje vrednosti dinara gore ili dole ne znači nestabilnost. To je potvrda njegove tržišne vrednosti u odnosima ponude i tražnje. Mnoge zemlje poput Češke, Poljske, Ukrajine, Turske, Rumunije, pa i Amerike, Britanije i Japana imaju veću oscilaciju kursa, ali tamo to niko ne doživljava kao smak sveta. Pošto ova država i privreda ne mogu dugo da brane fiksni kurs na bilo koju granicu da ga postave, pa i na sto dinara za evro, jasno je da se rešenja moraju tražiti na drugoj strani – smanjivanju javne potrošnje, jačanju investicija, izvoza i ukupne proizvodnje, doslednoj primeni sporazuma sa MMF-om“, rekao je Jelašić.
Drugim rečima, knjigovođe moraju bolje da računaju. To im je rekao i premijer Mirko Cvetković, kada je krajem novembra objavljen prvi izveštaj državnog revizora o reviziji budžeta za 2008. godinu. Uočeni su, naime, brojni nedostaci i nepravilnosti u korišćenju budžetskih sredstava. Tako je, pored ostalog, država za kafanske usluge potrošila 56,3 miliona dinara… Bilo je tu još štošta. Ali, nije se dugo čekalo na odgovor sa nadležne strane. Dva-tri dana kasnije Vlada Srbije je zaključila da su za propuste koji su navedeni u revizorskom izveštaju o trošenju budžetskog novca u 2008. godini uglavnom odgovorne knjigovođe.
Premijer Cvetković je rekao da se veći deo primedbi odnosi baš na rad knjigovođa u ministarstvima i da će zbog toga za njih biti organizovana posebna obuka. Moraće na kurs. Da nauče da bolje računaju, preračunavaju i knjiže. Imaće svi dovoljno vremena. Preda nama je cela 2010. godina. Privrednici će preračunavati devizni kurs dinara a državne knjigovođe će se usavršavati na kursevima. Imaćemo, dakle, nove kursiste u Novoj godini. Samo je pitanje kakvi će nam posle biti bilansi. Sa ovima u 2009. godini niko se nije proslavio – ni država ni privrednici.
