Četrdeset godina sebe uložio sam u izgradnju cijele Hrvatske i regije, stoga sam danas ponosan čovjek jer sve što sam izgradio danas sam svojim potpisom predao hrvatskoj državi.
Piše: Radojka Nikolić
To je rečenica kojom je Ivica Todorić, do pre godinu dana na Forbsovoj listi najbogatiji biznismen iz regiona jugoistočne Evrope, aktivirao 7. aprila zakon Lex Agrokor i slavodobitno izašao iz igre. Ta se rečenica može čitati samo kao primer licemerja, osionosti i arogantne nadmenosti. U njoj ima svega, samo nema priznanja da je reč o piramidalnoj prevari koja će u narednim godinama koštati sve druge, osim samog Todorića. Jer, Ivica Todorić je samo fotorobot tranzicionog kapitaliste čija moć leži na dva stuba: na političkim vezama i na halapljivom širenju poslovne imperije kroz neprekidna zaduživanja. Da bi se objasnilo delovanje tranzicionih kapitalista, koji uglavnom potiču iz bivših socijalističkih zemalja (samo nisu stigli da naprave ovako velika carstva kao Todorić), pre bi se mogla pozvati u pomoć sociologija nego ekonomski zakoni. Kako, inače, objasniti da se kod svakog tranzicionog kapitaliste ponavlja ista matrica: uspeh je individualan ali kada dođe do krize, on se kolektivizuje! Tako je i sa Todorićem. U dve prošle tranzicione decenije on kupuje firme po Hrvatskoj i regionu, povećava svoje lično bogatstvo, useljava se čak u dvorac i sve je to njegov lični – individualni uspeh. Sada, kada je sve stiglo na naplatu – Todorićev problem se kolektivizuje a izlaz traži i Hrvatska i države regiona.
Kakav paradoks?! Tim pre što se ovakav razvoj događaja mogao predvideti još pre nekoliko godina. Konstantno zaduživanje Agrokora, izdavanje obveznica i menica, stavljanje hipoteka, uzimanje skupih kredita, pa povrh svega još i kupovina slovenačkog Merkatora… centrifuga je tako ubrzano radila da je bilo samo pitanje momenta kada će doći do eksplozije.
A da se sled događaja mogao predvideti, dovoljno je pogledati, na primer, ocenu agencije Mudis za kreditni rejting od 18. aprila 2012. godine. Tada je, naime, Agrokor izdao još jednu emisiju svojih obveznica na 300 miliona evra a pomenuta agencija ih je ocenila da se „te hartije smatraju špekulativnim i da su predmet visokog kreditnog rizika“. Istu ocenu dobile su i prethodno izdate Agrokorove dužničke hartije na 550 miliona evra. “Agrokor će deo bankarskih kredita morati da refinansira 2012. i 2013. godine i likvidnost kompanije će zavisiti od mogućnosti refinansiranja tih obaveza”, ocenila je agencija Mudis tačno pre pet godina.
Da li je to pročitao i proverio neko ko posluje sa Agrokorom? Verovatno jeste, ali to nije uticalo na dalji “razvoj” Agrokora. Uprkos tome što jedva stiže da refinansira svoje obaveze, Agrokor dve godine kasnije, u junu 2014. godine kupuje slovenački Merkator, naravno, zadužujući se ponovo, ovoga puta kod ruske Sberbanke za oko 600 miliona evra. Kao na ruletu.
Kada su ovih dana hrvatski mediji zbrajali sva Todorićeva zaduživanja, utvrdili su da su u prošlih sedam godina izdate tri serije obveznica u vrednosti od 925 miliona evra. Obveznice su izdate na Irskoj berzi sa dospećem 2019. i 2020. godine i sa kamatom od 8,87 do čak 9,87 odsto godišnje. Pored toga, Agrokor je izdao i 485 miliona evra tzv. PIK obveznica koje su kombinacija dužničkih i vlasničkih hartija i koje dospevaju 2018. godine. Upravo otplata tih hartija je najveći problem jer je pitanje da li Agrokor može poslovati normalno, plaćati dobavljače i svoje zaposlene i još izmiriti oko pola milijarde evra duga, u ovo vreme sledeće godine. Novac bi se mogao nabaviti prodajom neke firme, ali je pitanje po kojoj ceni se može prodati i šta se tim novcem može “zakrpiti”.
I tu se dolazi do kraja poslovne imperije Agrokor: posmatrano iz računovodstvenog ugla, problemi potiču od veoma visokih troškova finansiranja koji višestruko premašuju profitnu stopu koncerna. Tu dijagnozu su morali znati i u Sberbanci kada su Agrokoru odobravali kredite, sve donedavno. Da li će im sve biti vraćeno, pod velikim je znakom pitanja, ali je za sada izvesno da je tranzicioni kapitalista Todorić pobedio u ovom “ruskom ruletu”.
U ovom broju još i …
- NA BEOGRADSKOM SAJMU OD 15. DO 19. MAJA: U ritmu budućnosti
- ODGOVORAN ODNOS PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I BUDUĆIM GENERACIJAMA: Bezbednost na radu – preduslov za uspeh
- ODRŽAN PROLEĆNI VIVALDI CEO FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: Inspirativne debate na Mokroj Gori
- DOMINIK ROBERTS, DIREKTOR OPERACIJA MINECO LTD, NAJAVIO OPORAVAK RUDARSTVA U EVROPI I SVETU Geolozi istražuju, vreme rudara tek dolazi
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Transferne cene i BEPS projekat
- MENADŽERSKI VODIČ: Sve može da bude važno
- LUNIN PRET-A-PORTER CENTAR DA ZASIJATE U PUNOM SJAJU: Saveti za stajling poslovnih žena
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (8): Gde su granice društvene odgovornosti
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2017.
