VLADIMIR GLIGOROV: Ključne reforme tek predstoje

Ako podbaci privredni rast, ako se recesija oduži, biće ugrožena Fiskalna strategija. Kod te strategije je problem što se teži dugoročnom smanjenju javnih rashoda, što može da smanji potencijalnu stopu rasta u celom tom periodu. Tako bi, recimo, stopa rasta bila oko tri posto za čitavu deceniju, što je daleko ispod stope rasta koja je potrebna da se značajnije poveća zaposlenost

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov

Srpska privreda je imala najbolje rezultate kada je bila otvorena i konkurisala kako na regionalnom tako i na evropskom tržištu. Daleko najbolji privredni program za Srbiju je bio i ostao liberalan, a daleko najgori nacionalistički. Zemlja je odavno trebalo da bude član evropskih integracija i da ima integrativnu ulogu na Balkanu. Toliko toga ima u šta bi se moglo i u šta bi trebalo ulagati, a za to je potrebna politička normalizacija i stabilnost.

Ovako je Vladimir Gligorov, ekonomista i istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, kao dobar poznavalac srpske „ekonomske drame“, odgovorio na naše pitanje u čemu vidi izlaz iz višegodišnjih problema i šta bi trebalo uraditi da se oporavi srpska privreda i popravi standard stanovništva. U intervjuu za Magazin Biznis, Vladimir Gligorov komentariše aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, analizira reformske poteze aktuelne srpske vlade, ističe neophodnost mnogo većih kapitalnih ulaganja i naglašava da se uspeh može proglasiti tek kada se značajno poveća zaposlenost i pokrene privreda.

• Kakva je ekonomska slika Srbije na početku 2015. godine?

– Teško je naći pozitivan podatak, jer je privreda u recesiji. Verovatno najviše zabrinjavaju usporavanje rasta izvoza i uporan pad ulaganja. Ako se uzme u obzir dodatno smanjenje potrošnje, koje se očekuje, jer su smanjene plate i penzije, a planiraju se i otpuštanja u javnom sektoru, izgledi u ovoj godini nisu ohrabrujući. Tome bi trebalo dodati i najavljena povećanja nekih administrativnih cena – struja u svakom slučaju, a verovatno i neka druga – to će dodatno ograničiti i potrošnju i ulaganja. Konačno, predstoji i rešavanje nesolventnih javnih preduzeća i nenaplativih potraživanja banaka, što ide sa dodatnim troškovima. Uz to, javna ulaganja se sporo realizuju, što naravno govori i o ukupnoj efikasnosti javnih vlasti. Zbirno posmatrano, biće teško naći posao jer je zaposlenost već veoma mala, a nezaposlenost velika.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • MAT: ARANŽMAN SA MMF NEĆE REŠITI PROBLEM ZADUŽENOSTI Javni dug je velika pretnja
  • 41. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA – SEEBBE Gradimo budućnost zajedno
  • SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA OD 11. DO 15. MAJA Korak u budućnost
  • ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA OSIGURANJA INSTITUTA IPSOS STRATEGIC MARKETING Povećava se broj zadovoljnih korisnika GRAWE osiguranja
  • ČLANICE GRUPACIJE SUVE GRADNJE PRIVREDNE KOMORE SRBIJE UPOZORAVAJU Neophodni novi propisi iz oblasti Suve gradnje
  • VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
  • OSAM AMBASADORKI U POSETI POŽAREVCU U modnom carstvu „Lune“
  • ARMANI – DISKRETNI BORAC ZA ŽENSKA PRAVA Reklame u Saudijskoj Arabiji
  • VEŠTINA KOMUNIKACIJE Od čega zavisi efikasan sastanak
  • POSLOVNA SAZNANJA Važno je ko ste, ne samo šta ste
  • FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (4) Povežite proizvod sa događajem
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2015.
Podelite ovaj tekst: