Hodnici VMA mere se desetinama kilometara, a dnevno se potroši struje koliko i u jednom gradu veličine Paraćina ili Ćuprije. Ovde je zaposleno 3.000 stručnjaka različitih profila, 120 profesora i docenata. Oni u radu koriste 35.000 tehničkih uređaja, od najjednostavnijih do najmodernijih i pregledaju pola miliona pacijenata godišnje
Dobro zdravlje je univerzalna ljudska vrednost, ali ima i suštinsku ulogu u ekonomskom razvoju. Iako Srbija ulaže značajan deo svog nacionalnog bogatstva u zdravstvo, to je samo delić onoga koliko razvijene zemlje ulažu u taj sektor. Zahtevi za investicijama u novu opremu i porast potrošnje u zdravstvu, zbog starenja stanovništva, pogoršavaju fiskalne pritiske sa kojima se sistem već suočava. A to znači pažljivo preispitivanje troškova i dobru organizaciju svih resursa u zdravstvu kojima Srbija raspolaže. Kakav je, u tom kontekstu, položaj Vojnomedicinske akademije, zdravstvenog giganta koji je po veličini trećerangiran u svetu, iza sličnih klinika u SAD i Kini?
Vojnomedicinska akademija nastavlja tradiciju Centralne vojne bolnice koju je svojim ukazom 1844. godine osnovao knez Aleksandar Karađordević, a koja je više puta menjala ime i lokaciju. Poslednje tri decenije, smeštena je u prelepoj beloj zgradi nalik brodu na banjičkom visu i jedan je od prepoznatljivih simbola Beograda.
Čini se da naš narod oduvek neguje kult VMA. Njenim lekarima veruje i respektuje ih, iskreno se nadajući da je ovde za svaku boljku moguće naći leka. Pa, ko i ne bi, kad sazna šta je sve smešteno pod jednim krovom. Brigadni general prof. dr Marijan Novaković, načelnik VMA, upoznaje nas:
– Ovo je ustanova koja na jednom mestu objedinjuje tri značajna segmenta: sektor za lečenje, naučnoistraživački rad i edukaciju koja uključuje bazične studije medicine. Da bi se te funkcije uspešno obavljale osnovano je 27 klinika, 17 instituta, Dijagnostičko-poliklinički centar, Hitna pomoć, Centar za transplantaciju, Centar za kontrolu trovanja. Ovde je zaposleno 3.000 stručnjaka različitih profila, 120 profesora i docenata. Oni u radu koriste 35.000 tehničkih uređaja, od najjednostavnijih do najmodernijih skenera, mamografa i akceleratora, što je više nego dovoljno za pregled pola miliona pacijenata godišnje. Ovaj medicinski grad po mnogo čemu i funkcioniše kao pravi grad, jer se njegovi hodnici mere desetinama kilometara, a VMA dnevno potroši struje koliko i jedan Paraćin ili Ćuprija – zaključuje načelnik Novaković.
Podaci impresioniraju, ali i nameću neizbežno pitanje kako je ovaj megagigant nastao i kako danas opstaje.
Opširnije u štampanom izdanju
