Neto dobit u prvom polugođu – 2,2 milijarde evra – Upravni odbor Intesa Sanpaolo, međunarodne bankarske grupacije u okviru koje posluje Banca Intesa, odobrio je konsolidovani polugodišnji izveštaj na dan 30. jun 2018. godine, saopšteno je početkom avgusta.
„Veoma smo zadovoljni rezultatima ostvarenim u prvoj polovini ove godine – naša Banka je bila jedna od najsnažnijih i najprofitabilnijih u Evropi, a u isto vreme sprovela je i najveći projekat ekonomske inkluzije i smanjenja siromaštva ikada organizovan u zemlji. U prvoj polovini ove godine, doprineli smo opravku 8.000 kompanija, sačuvavši na taj način oko 40.000 radnih mesta“, izjavio je Karlo Mesina (Carlo Messina), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo.
Polugodišnji rezultati pokazuju da je Banka na dobrom putu da ostvari ciljeve iz Poslovnog plana za period 2018-2021. i u 2018. godini i nadmaši neto dobit od 3,8 milijardi evra iz 2017. godine. Grupa će nastaviti da pruža podršku državi nastojeći da postane referentni primer društvene i kulturne korporativne odgovornosti:
● neto dobit u drugom kvartalu 2018. godine iznosila je 927 miliona evra naspram 1,3 milijarde evra iz prvog kvartala 2018. godine i 837 miliona iz drugog kvartala 2017. godine. Posmatrano na polugodišnjem nivou neto dobit je 2, milijarde evra 2 u odnosu na 1,7 milijardi evra iz prvog polugodišta 2017. godine. Kada se uzme u obzir neto kapitalna dobit od oko 400 miliona evra od partnerstva sa kompanijom Intrum – koje će biti ozvaničeno do kraja 2018. godine – neto rezultat za prvu polovinu 2018. godine iznosi 2,6 milijardi evra, što odgovara udelu od oko 68% neto dobiti iz 2017. godine koja je iznosila 3,8 milijardi evra;
● dobit pre oporezivanja porasla je za 21,8% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine;
● operativna marža porasla je za 17% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine;
● operativni prihodi porasli su za 6,1% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine;
● visoka efikasnost, oličena odnosom troškova i prihoda od 49% – procenat koji svrstava Intesa Sanpaolo grupu u sam vrh svojih evropskih konkurenata;
● operativni troškovi smanjeni su za 3,4% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine;
● trošak obezvređenja kredita smanjen je za 17,9% u odnosu na prvu polovinu 2017. godine;
● u prvoj polovini 2018. godine, trošak rizika smanjen je na 59 baznih poena u odnosu na 81 bazni poen 2017. godine;
● unapređenje kvaliteta kredita usled efikasnog, proaktivnog pristupa upravljanju kreditima bez dodatnog troška za akcionare u privrednoj situaciji koja se poboljšava:
– smanjenje bruto iznosa problematičnih kredita za oko 2 milijarde evra u prvom polugodištu 2018. godine
– bruto iznos problematičnih kredita – koji na kraju prve polovine godine više ne obuhvataju problematične kredite koji će biti prodati Intrumu i koji su prikazani kao stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlјa – smanjili su se za 24,2% u junu 2018. godine u odnosu na decembar 2017. godine, čime je već postignuto 50% planiranog cilja u poslovnom planu za period od 2018. do 2021. godine;
– udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima iznosio je 9,3% u bruto iznosu i 4,6% u neto iznosu u junu 2018. godine;
● dobra pokrivenost problematičnih kredita:
– stopa gotovinske pokrivenosti problematičnih kredita na kraju juna 2018. godine iznosila je 53,4%;
– velike ispravke vrednosti dobrih kredita od oko 0,6% na kraju juna 2018. godine;
veoma solidan osnovni kapital, sa pokazateljima kapitala koji su daleko iznad regulatornih zahteva. Na dan 30. juna 2018. godine, pro-forma pokazatelj zajedničkog kapitala dostigao je 13,6% – jedan od najviših nivoa među vodećim evropskim bankama – dok je stopa faznog zajedničkog kapitala dostigla 13,4% nakon odbitka 1,9 milijardi evra dividendi obračunatih tokom prvog kvartala. Prethodno pomenuti pokazatelji porede se sa SREP zahtevima za 2018. godinu, koji se sastoje od zaštitnog sloja za očuvanje kapitala, sloja O-SII i kontracikličnog sloja kapitala koji određuje minimalni nivo zajedničkog kapitala od 9,33% i stopu faznog zajedničkog kapitala od 8,135%.
jaka likvidnost i sposobnost finansiranja, uz likvidna sredstva u iznosu od 163 milijarde evra i dostupnost neopterećenih slobodnih sredstava koja su odgovarala likvidnosti u iznosu od 79 milijardi evra na kraju juna 2018. godine. Obaveza usklađivanja sa zahtevima Bazel III standarda u pogledu pokazatelja pokrivenosti likvidnosti i pokazatelja neto stabilnog finansiranja već je ispunjena. Aktivnosti refinansiranja koje Grupa obavlja sa Evropskom centralnom bankom (ECB) u cilju optimizacije troškova finansiranja, kao i podrška investicija preduzeća u dostigle su u proseku 62,3 milijarde evra u drugom kvartalu 2018. godine (prosek za prvi kvartal 2018. godine bio je 63,6 milijardi evra i 60,8 milijardi evra za 2017. godinu, uključujući, za čitavu godinu plasmane koji su proistekli iz preuzimanja portfolija banaka Banca Popolare di Vicenza i Veneto Banca). Ove aktivnosti refinansiranja u potpunosti su se sastojale od četvorogodišnjeg TLTRO finansiranja.
podrška realnoj ekonomiji, sa oko 30,5 milijardi evra u novim srednjoročnim/dugoročnim plasmanima u prvoj polovini 2018. godine. U Italiji su odobreni krediti u vrednosti oko 25,5 milijardi evra, od čega je oko 22 milijarde odobreno stanovništvu i malim i srednjim preduzećima. U prvoj polovini 2018. godine, Banka je omogućila promenu statusa problematičnih kredita u dobre kredite za oko 8.000 italijanskih kompanija, čime je sačuvano oko 40.000 radnih mesta – time je dostignut ukupan broj od oko 81.000 preduzeća koje je banka podržala od 2014. godine i 400.000 očuvanih radnih mesta.