Ситуација је критична – гласила је једна од порука професорке, климатолога Лучке Кајфеж Богатај са Универзитета у Љубљани, коју је упутила са предавања којим је 15. новембра отворена овогодишња Скупштина предузетништва Европске комисије, одржана и уз физичко присуство делегата у Порторожу и у онлајн формату.
Под критичним, професорка је подразумевала више фактора из прошлости који су узроковали драматичне климатске промене и више фактора из будућности који нас воде у девастирање планетарних услова за живот.
Па тако, кад је о прошлости реч, професорка наводи да се показало да је људски род на планети, мерено од 1850. године до данас, повећао концентрацију CO2 у атмосфери за 50 пута, да нама данас треба три пута више енергије него што је било потребно нашим дедовима и родитељима, те да нам је све то донело повећану несигурност у снабдевању водом, већу изложеност екстремним временским условима, повећане здравствене ризике, веће расељавање људи и веће сиромаштво.
А кад је о будућности реч, професорка Лучка Кајфеж Богатај износи процену да ће за 50 година Берлин имати климу као Рим, а Шпанија као Јужна Сахара, уколико се не амортизују штетни утицаји на климатске и еколошке промене. Људи из великог бизниса као да не схватају да је климатска криза истовремено и криза бизниса, прокоментарисала је професорка, не очекујући да ће разумевање за угрожавање планете доћи од стране великих компанија. „Сви говоре о расту БДП-а, али не можете да постигнете глобални раст ако не размишљате о климатским променама и не учините нешто да зауставите негативне утицаје“, рекла је професорка уз напомену да само пет одсто популације има користи од раста БДП-а, док једна милијарда људи остаје да живи у беди.
Но, ако се, са планетарног нивоа, осврнемо на Србију, у тезу да је крупном капиталу иманентна трка за профитом, уклапа се и недавна оцена професора Мирољуба Лабуса који је, учествујући на БИЗИТ конференцији, оценио да је Србија јако профитабилна за стране инвеститоре: њихове укупне инвестиције за 15 година износиле су 35 милијарди евра, а кроз профит су из Србије однели 22 милијарде евра.
Професорка Кајфеж Богатај је убеђена да мала и средња предузећа могу да учине много више на смањењу негативних утицаја на климатске промене, него велики системи којима је профит императив. Али, „малима“ је потребна помоћ државе и националних влада. Да ли ће државе и владе подржати мали бизнис? Одговор је пре негативан, него позитиван.
Шта ће, онда, бити ако мали бизниси остају без државне подршке за еколошки здравију планету, а климатске промене се наставе овим темпом? „Могућ је колапс еко система и повећана смртност у Европи“, одговара професорка Кајфеж Богатај.
То је на дужи рок. А на краћи рок, по оцени бројних економиста-реалиста, у 2022. години, и за мале и за велике, главни изазови остају: како одржати пословање у условима повећане инфлације, како се изборити са очекиваним растом каматних стопа и како превладати несташицу сировина, а испунити прихваћене уговоре.
У таквим условима, срећна нам још једна пандемијска година!
Р. Николић
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Добитници награда за предузетништво за 2021.
- ФИСКАЛНИ САВЕТ ОЦЕНИО ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ЗА 2020. ГОДИНУ: Потрошено 14 милијарди динара више него што је објављено
- ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЕКОНОМСКИХ ЦЕЛИНА У ПРИВРЕДИ У 2020. ГОДИНИ: Делта холдинг – највећа економска целина у Србији