„Neki signali usporavanja već su prisutni – industrijska proizvodnja opada od aprila, usporen je rast investicija i privatne potrošnje a beleži se pad realne vrednosti dohodaka zbog visoke inflacije“, rekao je Arsić.

On naglašava da u slučaju Srbije postoje i dodatni problemi, poput onih u proizvodnji struje „zbog propusta i nestručnog upravljanja“, ali i suše, što dodatno usporava rast BDP. Ukoliko dođe do pogoršanja globalne situacije, odnosno nestašice energenata ili ekstremnog rasta njihove cene, kretanja u Srbiji mogla biti još gora.

„Onda je moguća recesija u četvrtom tromesečju ove godine u Srbiji, ali i u drugim zemljama. Srbija ne može da ostvaruje bolje rezultate od Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope“, zaključio je Arsić.

„Od januara do jula uvoz je porastao za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a deficit je dostigao 6,4 milijarde evra, i veći je za 2,8 milijardi evra u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza energenata povećana je za dve milijarde evra“, rekao je Arsić.