“Славина” је и даље отворена

Уместо концепције “развојног буџета” и стимулисања домаће тражње морају се смањити субвенције, растплата ограничити продуктивношћу и убрзати приватизација друштвених и државних фирми

др Дана Поповић

др Дана Поповић

Овако је др Дана Поповић, професор београдског Економског факултета и члан Центра за либерално-демократске студије, оценила, у интервјуу за Економетар, предложене измене девизног закона, одговарајући на питање које се тицало управо либерализације финансијских токова. Либерализација финансијских токова без чврстог законодавства и независног судства не може ићи предалеко. Овде ће бити најважнија добра синхронизација закона. У супротном, вероватно ће добитници бити само инсајдери и тајкуни, који ће моћи некажњено да обрћу милијарде и да их вишеструко увећавају. То није циљ ниједне либерализације, напротив. Циљ је да се заштите инвеститори и мали улагачи који су основа привредног миљеа, што кроз стратешке инвестиције, што кроз мала и средња предузећа, на којима почива модерни привредни систем. Стога би овде најпре требало увести основе здравог привредног система – стечајно и анти-монополско законодавство, и порадити на смањењу корупције у правосуђу. Тако се стварају одговорни привредни субјекти којима је потребна либерализација финансијских токова. Ми такве привредне субјекте још увек немамо. Овде је веома распрострањена култура неплаћања и неизвршења обавеза, како у приватном тако и у државном сектору.
Стога смо ми, у ствари, на самом почетку. Ствари, понављам, морају да се раде неким логичним редоследом у коме либерализација финансијских токова јесте веома значајна, али свакако да је значајнија либерализација робних токова, и то кроз либерализацију свих цена, смањење царина, итд.

Коме одговара инфлација

И у ову годину пренела се дилема да ли инфлацију треба по сваку цену обуздавати, имајући у виду да то има и своју цену. Шта би, по Вашем мишљењу, морала да буде окосница у сузбијању инфлације?

Невероватно је да у Србији још увек неко размишља о аутономној економској политици, а у јавности да се дебатује о томе шта нам је важније: инфлација или привредни раст! Ако су све земље у окружењу смањиле инфлацију на минимум, ако ММФ на томе инсистира, ако страни инвеститори то сматрају пожељним, онда се упитајмо – коме то инфлација погодује и ко то отвара дилему из 70-их година прошлог века!

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • “Америкен експрес” поново у Србији
  • Стручна помоћ домаћој привреди
  • Бесконтактно плаћање
  • Хипо значи високо
  • Милиони за развој малих и средњих предузећа
  • Нове власнике дочекале запуштене њиве
  • Осигурање куће или стана
  • Кредит осигурао будућност
  • Следећи број Економетра излази 30. маја 2006.
Podelite ovaj tekst: