Održan je tradicionalni Ekonomski forum na Kopaoniku, rekoše – srpski Davos. Ma kakav Davos. Pre bi se reklo, davež na srpski način. U svakom slučaju, prvorazredan skup sa kojeg su TV reporteri slali brzopotezne izveštaje.

Piše: Branislava Džunov

Bilo je sasvim očigledno da su se, na najlepšoj srpskoj planini, za ovu priliku zavejanoj snegom, okupili mnogobrojni političari i ekonomisti, biznismeni i njihovi savetnici, analitičari i profesori. Bankari. Baš ih je bilo mnogo.

Njihov rang i brojnost u potpunoj su nesrazmeri sa krajnjim utiskom. O čemu se tamo raspravljalo i, što je važnije, koji su praktični zaključci? Tu je televizija nezahvalan medij, nameće slike, a reči ostaju da lebde, pa ko šta uhvati i zapamti. Dakle, videli smo ekonomsku i političku svitu u neformalnom izdanju, u kongresnoj sali, na skijaškim terenima, u kružok razgovorima… Jesu li se oni dobro zabavljali ili su nešto radili?

Zahvaljujući (ne)spretnosti pojedinih izveštača, čak i onda kad se težilo da dnevni rezimei sa Kopaonika budu ozbiljni i sveobuhvatni, često se sve svodilo na pitanje ko se tog dana skijao (a što se ne bi skijali, kad je pao sneg), ko je platio kotizaciju (članovi Vlade su bili privilegovani) i druge sporedne teme.

Da li se po svojoj oveštaloj formi, ekonomski izveštaj sačinjen od brojki, sumornih predviđanja i opterećujućih procena, po svaku cenu, mora uviti u laku ambalažu propratnih tričarija da bi bio lakše progutan ili se radi o potrebi da se beskompromisnije i oštrije progovori o suštinskim temama pa se ide izokola, kroz provokaciju, oprezno, da se ne pretera i neko ne uvredi? Zna se da svako preterivanje vodi zatvaranju pouzdanih a nezvaničnih izvora informacija, a novinar bez „dubokog grla“ može da se pozdravi sa ozbiljnijim ugledom i trajnijom karijerom. Sloboda da se piše i, naročito, komentariše, osvaja se korak po korak i uvek je hod po ivici provalije. A televizija je prokletinja, u trenu pokaže detalj koji naopako obrne događaj. Dakle, uvek postoji dilema kako pristupiti, zapaljivo ili manje dramatično, a nema izgrađenih TV kriterijuma. Veština je umeti razdvojiti bitno od nebitnog, predvideti da li je ono što je danas bila vest dana već sutra demantovana informacija.

Opširnije u štampanom izdanju