Glavni deo američke ekonomije, globalne ekonomije, praktično je uništen a imajući u vidu greške koje smo već napravili, oporavak neće početi pre kraja 2009. ili 2010. godine

Džozef Štiglic

Povodom deset godina uspešnog poslovanja, kompanija Delta Ðenerali osiguranje organizovala je posetu nobelovca Džozefa Štiglica Beogradu, koji je 9. decembra održao predavanje pred srpskom poslovnom i akademskom elitom. Trenutno najslavniji nobelovac (Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 2001. godine) i predavač na prestižnom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, profesor Štiglic je radio svojevremeno u Svetskoj banci, kao njen potpredsednik i glavni ekonomista. Bio je i savetnik Baraka Obame na predsedničkim izborima, a u oktobru 2008. godine angažovale su ga Ujedinjene nacije da vodi novoformiranu Komisiju za rešavanje problema globalne ekonomske krize. Ekskluzivni intervju sa profesorom Štiglicom (pre njegovog dolaska u Srbiju) objavili smo u novembarskom broju Magazina Biznis, a u broju koji je pred vama, prenosimo izvode iz predavanja koje je Džozef Štiglic održao u beogradskom hotelu Hajat na temu: “Globalna ekonomska kriza sa prognozom uticaja na Balkan”.

Podsećanje na Kejnza

Pre 75 godina u kontekstu velike depresije postojala je slična debata gde su mnogi ekonomisti rekli: „Tržišta se ispravljaju i sama po sebi, jeste da dođe do grešaka na tržištima, ali tržišta se ispravljaju i privreda opet dođe na svoje”. Kejnzov odgovor je bio: „Da, dugoročno gledano, svi ćemo mi umreti”. Poenta je bila da je vreme koje je potrebno da se oporavi privreda predugačko. Američko finansijsko tržište je propalo. Tek sada shvatamo koliko je situacija ozbiljna. Kako da se sada izvučemo iz svega ovoga?

Pokušavamo na neki način da sprečimo dalji raspad ekonomije. Dobre vesti u ovome jesu da je Kongres uspostavio jednu komisiju koja će sagledavati i vršiti monitoring onoga što se dešava. Da li će povratiti poverenje naroda? Verovatno samo malo. Nije došlo do smene onih koji sve ovo rade, nije došlo do promene zakonodavstva, regulatornih tela. Konačno, koliko bi trebalo da bude široka regulativa? Ona ne bi smela da guši inovaciju, ali treba shvatiti da većina inovacija u nekoliko poslednjih godina nije učinila našu ekonomiju efikasnijom. Dobra regulativa može da pomogne inovaciju i da poboljša efikasnost ekonomije.

Opširnije u štampanom izdanju